Author Archives: Eparhija ZHiP
Свеноћно бденије у Мркоњићима
Уочи празника Светог Јована Златоустог, у ноћи између 25 и 26. новембра, у Манастиру Св. Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима служено је свеноћно празнично бденије са Литургијом у наставку.
Ову свечану духовну гозбу служила су четворица јереја и четворица јеромонаха наше епархије – сабраће Саборног храма у Требињу и Билећи и Манастира Тврдоша и Завале, уз снажну и једнодушну подршку појаца окупљених за двије пјевнице: монаха и монахиња тврдошког и петропавловског манастира, као и појаца наше Саборне цркве. Свесрдно молитвено учешће у богослужењу и евхаристијском благодарењу, узео је и не мали број вјерника окупљених у мркоњићкој светињи све до раних јутарњих часова. Приневши Богу и Његовом Светитељу достојно славословље и благодарне молитве, и причестивши се Светим Тајнама у духу братске љубави, сви присутни су се потом окупили у манастирској гостопримници.
И киша је, током већег дијела вечери и ноћи, падала тихо и ничим не реметећи мир и склад богослужења. Напротив – и сама је много више личила на благослов и “благодатни ромор“, него на уобичајене за ово доба године, хладне новембарске пљускове …
Владика Димитрије служио у Храму Светог Арханђела Михаила на Баљцима
Празник Св. Нектарија Егинског прослављен у манастиру Дужи
У манастиру Дужи на празник Св. Нектарија Егинског, 22. 11. 2021 г. служена је Света литургија у цркви Покрова Пресвете Богородице. Литургијом је началствовао о. Никола Јанковић уз сазлужење: о. Мира Ратковића, о. Александра Шмање, о. Милоша Мандића и јеромонаха Антонија Глишића.
Литургији је присуствовао бројни вјерни народ, који се већ традиционално окупља на овај дан у Дужима. Након Литургије народ је цјеливао мошти светитеља Божијег а сабрање је настављено на послужењу у манастирској гостопримници.
Блажене успомене владика Атанасије и Хиландар
У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће. О. Атанасије је написао једно писмо хиландарским старцима, где им је пренео расположење Светогораца. Тако је и он умногоме утицао да се и у Хиландару врло брзо донесе одлука о преласку на древни поредак општежића – на дан Преподобне Ангелине српске (30.7/12.8.). Устоличење новоизабраног игумана о. Пајсија било је исте године за Покров Пресвете Богородице (1/14. 10.) На архивској фотографији снимљеној тог дана је о. Атанасије који је служио Свету Литургију, док је са десне стране представник Велике Лавре који предаје игуману Пајсију игумански жезал и представници Свештене Општине.
Након пожара 2004. г. тадашњи умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије је, ради подршке хиландарском братству, те године после Васкрса, боравио неколико седмица у Хиландару, учествујући на свакодневним богослужењима и чак и на неким послушањима, као што је косидба у маслињаку о којој сведоче фотографије тадашњег монаха Доситеја Хиландарца, настале 29. априла 2004. године. Боравак у Грчкој и на Светој Гори је искористио да, од великог броја својих пријатеља које је тамо имао, прикупи и прилоге, како за обнову Хиландара, тако и за помоћ пострадалим косовскометохијским светињама пострадалим у мартовском погрому исте године.
Хиландарско братство се непрекидно моли за покој његове душе, уједно верујући да су добили још једног молитвеног заступника пред Престолом Господњим.
Извор: www.hilandar.org
У Музеју Житомислић одржана трибина поводом 60 година Нобелове награде Иви Андрићу
У Музеју Житомислић вечерас је одржана трибина, изложба фотографија „Еx Понто“ те сценски приказ одломка из приповијетке “Чаша”, а поводом 60 година Нобелове награде Иви Андрићу.
Проф. др. Владан Бартула, отварајући трибину, казао је да је Музеј манастира Житомислић једина институција у БиХ која организира обиљежавање великог јубилеја за нашу земљу односно 60 година од Нобелове награде за књижевност коју је Иво Андрић добио 1961. године у Штокхолму (Stockholm) у Шведској.
Судбине људи
– До данас Андрић је једини писац с простора бивше Југославије који је добио признање Нобелова награда. Нобелов комитет наградио је снагу приповиједања којом је Андрић обликовао теме и изазивао судбине људи током историје своје земље. Нобелов комитет је 1961. године, између осталог, у свом образложењу за додјелу награде навео: “Андрић носи у себи много њежности према људима, али не узмиче пред страхотама нити пред насиљем које је у његовим очима и његовом дјелу потврђено као стварност зла овог свијета. Он је велики мајстор сасвим личног оргиналног круга књижевних мотива. Отвара једну досад непознату страницу свјетске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена“, рекао је Бартула, подсјећајући присутне да је Андрић цјелокупни новчани износ Нобелове награде поклонио за унапређење библиотекарства у БиХ.
Фатима Маслић, директорица Завичајног музеја Травник, казала је да је задовољство у Музеју Житомислић представити тематску изложбу под називом „Из прогонства, након 100 година…“, а која је посвећена годишњици издања првог Андрићевог дјела „Еx Понто“.
Успомена поете
– Ова изложба је гостовала у свим мјестима гдје је дјело “Еx понто” и настајало и то у Словенији (Марибор), у Хрватској (Загреб и Крапина) и Босни (Овчарево и Зеница). Изложба је конципирана као успомене поете који након једног стољећа од прогонства посјећује иста мјеста на којима је писао своју прву стихозбирку, а организирана је у продукцији ЈУ Завичајног музеја Травник, у чијем саставу као депанданс дјелује Меморијални музеј Родна кућа Иве Андрића, нагласила је Маслић, додајући да је збирка поезије у прози „Еx Понто“ објављена у Загребу крајем августа 1918. године.
Дејан Дилберовић, директор Фондације Музеј Житомислић, захвалио се партнерима без којих, како је рекао, не би било могуће одржати манифестацију поводом 60 година Нобелове награде Иви Андрићу.
– У нашој држави потребна је већа промоција културе и организирање догађаја попут овог. Фондација Музеј Житомислић жели бити партнер у повезивању културних институција широм земље и региона, а посебно данас када живимо у дигиталном добу, желимо културу учинити доступном и млађој генерацији, а у томе не можемо сами, казао је Дилберовић.
Аутор изложбе је Енес Шкрго, виши кустос Меморијалног музеја Родна кућа Иве Андрића.
Сценски приказ одломка из приповијетке Иве Андрића „Чаша“ одиграо је академски глумац Матеј Башкарад.
Позив за обнову матичних књига парохије чапљинске
Посјета делегације из Норвешке манастиру Житомислић
18. новембра манастир Житомислић посјетили су уважени гости из Норвешке. У делегацији су били Његова екселенција Оле М. Кварме, бискуп Осла Норвешке Цркве, господин Стеин Вилумстанд и Главни имам Исламске заједнице Бошњака у Норвешкој Сенаид Кобилица.
Увежене госте је дочекао игуман манастира отац Данило Павловић, који их је упознао са историјатом манастира Житомислић.
Гости су посјетили и манастирски музеј и погледали његову сталну поставку .
У манастирској гостопримници настављен је срдачан разговор. Повод доласка гостију из Норвешке била је размјена искуства о међурелигијском дијалогу али и начин на који би се тај дијалог могао наставити и унаприједити.
Хуманитарна утакмица у Невесињу
Слава касарне у Чапљини
На празник Обновљења храма светог Геогрија-Ђурђиц, служена је света литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поводом славе касарне у Чапљини.
Свету Архијерејску литургију служио је Епископ Бихаћко-Петровачки Сергије у присуству Епископа Захумско Херцеговачког и Приморског Димитрија, а уз саслужење свештенства Епархије и војних свештеника.
На крају Свете Евхаристије, Епископ Сергије је поздравио сву христољубиву војску, захваливши се домаћинима на гостопримству те нагласио значај Светог Георгија побједоносца, значај његове жртве и његовог свједочења Васкрслог Христа, али и жртве и свједочења Светих новомученика Пребиловачких.
Света Литургија у цркви Ђурђевици у Гомиљанима
У уторак 16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, у храму Ђурђевици у Гомиљанима служена је Света Литургија. Уз учешће великог броја вјерника Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука.
Хрaм Светога великомученика Георгија, прeмa писaним извoримa, пoтичe из XV виjeкa, a у прoшлoм виjeку je пoрушeн дo тeмeљa. Oстao je сaмo био диo oлтaрскe aпсидe, и пo тoмe сe мoжe зaкључити дa je хрaм биo живoписaн, пoштo су и дo сaдa сaчувaни фрaгмeнти тoгa фрeскoписa.
Комисија за очување националних споменика донијела је 2003. године одлуку којом су подручје гдје су се налазили остаци храма Ђурђевице прогласили националним спомеником. Храм је обновљен под надзором Републичког Завода за културно-историјско и природно наслеђа Републике Српске. Освећење храма извршио је тадашњи Епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије, 7.септембра 2014. године.
Фондација „Свети Вукашин“ – „Наш Слобо се вратио у свој дом“
Драги добри људи ово је плод ваше љубави за свог ближњег. Када смо ушли у овај пројекат реновирања нисмо ни сањали да ће доћи до овог врхунца потпуног опремања. Божијом помоћу и вашим прилозима успјели смо да нашем Слобу обезбиједимо све потребне услове који требају човјеку у 21.вијеку. Ако Бог да о њему ће да брине медицинско особље које ће плаћати Фондација. Док не прохода, они ће долазити два пута дневно да га пресвуку, нахране, дају терапију и вјежбају с њим.
О ПАЖЊИ* – према речима епископа Атанасија
мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком
Презвитер Стаматис Склирис
Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем (†4. март 2021.) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.
Отац Атанасије је отпочео са својим опитним уверењем да је будност више од педесет одсто оног што је неопходн у настојању да човек успе у нечему. Осврнуо се на Оце трезвеноумља и потребу непрестане пажње у настојањима подвижника, али и сваког хришћанина, да постигне сједињење са Христом, јер се непрестано суочава са унутарњим и спољашњим искушењима која га ометају у постојаном кретању ка циљу. Човека вреба расејаност коју је могуће победити једино сталном пажњом. Пажња је супротност равнодушности. Да не заобилазимо проблеме површно. Старање да задобијемо љубав према Христу и према човеку, за све и сва.
Док је старац говорио, неки од нас су изразили уздржаност у погледу тога како може неко бити непрестано као стражар на стражи, са прстом на обарачу. Отац Атанасије је одговорио: удубимо се у апсолутну неопходност молитве. Ова потреба молитве постаје видљива и уочава се накнадно. Да бисмо ово схватили, испитајмо пажљиво падове који су нам се десили у прошлости и доћи ћемо до закључка да се они готово увек дугују одсуству пажње. Као што кажемо: „Непријатељ нас је ухватио на спавању”. Расејаност ће увек бити у заседи. Али, пажња ће нас будити. Као што се велики Апостол Павле служио примерима бораца на стадионима, тако је и владика Атанасије наводио пример фудбалера.
Говорио је да екипа која ступи на терен одлучна да игра са будношћу и пажњом, има веће шансе да победи, чак и ако друга поседује талентованије играче који сматрају победу лаком. Сви играчи обраћају пажњу на кретање лопте. Уколико неко, у настојању да предрибла противника, варком неочекивано упути лопту саиграчу, лопта ће бити изгубљена уколико он није посвећен. Међутим, уколико напето прати, уклизаће ногом у датом тренутку и даће неочекивано гол. Такође, у другом случају, ако неко, трчећи с лоптом према противничком голу, наиђе на јаку одбрану, а уочи саиграча који притиче у помоћ, неће егоистички хтети да сам постигне гол, него ће је додати другом који ће шутирати слободан и неометано постићи погодак.
Сада, кад почивши отац Атанасије више није у нашој близини, уверавамо се (иако је био хиперактиван) да је веровао и живео како пажњом Отаца трезвеноумља, која је посебно духовно стање, тако и свакодневном пажњом да не правимо грешке. Са динамиком која га је красила, неки пут је изгледало да се излаже опасности – обично услед превелике љубави према људима. Међутим, на основу његовог свеукупног живљења, закључујемо да је, ма где био, у манастиру, епархији или у најдинамичнијим активностима и у најсветовнијем окружењу, увек имао уза се љубав према Христу, коју је макар и у највећој дубини чувала пажња.
Превео са грчког:
свештеник Г. Гајић
* π. Σταμάτης Γ. Σκλήρης, „Περὶ νήψεως, ἐκ τῶν λόγων τοῦ ἐπισκόπου Ἀθανασίου, Μικρὸ θεολογικὸ μνημόσυνο στόν μακαριστὸ Ἐπίσκοπο Ἑρζεγοβίνης”, Σύναξη 158 (2021), 80-82.
