Светом литургијом,литијом,ломљењем славског колача и пригодним културно-забавним програмом обиљежен је Тројчин дан крсна слава храма у Кифином Селу код Невесиња.Света тројица или Духови по значају је трећи празник послије Ускрса и Божића и обиљежава се 50.дан после Ускрса и десети дан после Спасовдана.Духови представљају и „рођендан“Хришћанске цркве,а називају се још и Тројице,Тројичин дан,Силазак светог духа на апостоле,тај празник се још зове и Педесетница.Овај празник назван је Света тројица,јер се ,према јеванђелима поред Светог Оца и Сина ,на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице-Свети Дух.Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају силазак Светог Духа на апостоле.Храмови се украшавају зеленилом,а под се прекрива травом..Окупљеним вјерницима, пригодном бесједом се обратио јереј Драго Зубац који је том приликом рекао,“ Данас се радујемо празнику,радујемо се Духу Светом,радујемо се благодати божјој која силази на све нас данас сабране као и у вријеме Светих Апостола који бише једнодушно окупљени тако и ми данас окупљени око свога храма око своје цркве,око храма Духа Светога да би се и ми као и Свети Апостоли испунили силе благодати и силе Духа Светога.Нека господ утврди све нас данас овдје присутне у љубави хришћанској,братској да нам дарује да живимо хришћански у вјери својој православно“ .Средњовјековна Црква Пресвете Тројице у Кифином Селу обновљена је 1810. године. Претпоставља се да је задужбина Немањића. Освећена је на Тројичин дан 1816. године од Митрополита Јосифа. У питању коме светитељу да се посвети храм била је велика полемика. Једни су хтјели посветити цркву Светом Николи, други Светом Јовану, а трећи Светом Симеону. Већина је била за то да се посвети Светом Николи, те се на плочи изнад врата налази и данас ова посвета: Храм светог Николаја мјесеца октобра 1816. Ради умирења владика изабере за храмовну славу Тројичин дан. Године 1875. Турци су обили црквена врата, порушили унутарњи дио храма и однијели вриједности, те је 1878. освећена по други пут, а трећи пут 1881. године од Митрополита Игњатија, пошто је претходно поправљена изнутра. По доласку Омер паше у Херцеговину 1851. било је дозвољено звоно, те је набављено звоно од око 60 кг и стајало на дирецима до 1890. године, када је саграђен данашњи звоник за три звона, који је градио мајстор Шпиро Говедарица из Братача и звона постављена у звоник, са кога је Аустрија 1915. два скинула и реквирирала за ратне потребе.

У љето 1935. скинута је са цркве плоча и покривена циглом, пробијени прозори са јужне стране , црква споља и унутра реновирана, префарбан иконостас, те је освећена на Малу Госпојину 1935. године, а освећење је извршио протојереј Шпиро Старовић, парох Автовачки уз асистенцију Манојла Говедарице, пароха Заломског и пароха Биоградског Петра Пејановића. У прољеће 1936. набављена су два звона: једно је купила црквена општина у Кифином Селу, а друго поклонила Босиљка, супруга свештеника Момчила Гргуревића, који је из Кифина Села преселио у Челебиће. Звона је освештао протојереј Шпиро Старовић уз асистенцију протојереја Јефта Вујовића, јереја Манојла Говедарице, Павла Врбице и Ђорђа Грујице на Тројичиндан 1936. године.

Сама црква је дуго времена била главни носилац културног и политичког живота Невесињског краја.Својим географским положајем смјештена у централном дијелу Невесињског поља,доминирала је околином а њена три звона могла су се чути у свим околним селима.

Више од једног вијека Тројичиндански сабор на Дреновику окупљао је становнике Невесиња и сусједник општина и био највећи народни сабор у невесињској општини.

У бурним временима,ропства под разним тиранима,ту су се одржавали састанци главара и кнезова Невесињских и доношене одлуке о устанцима и бунама,склапала нова познанства,женило и удавало.

Почетком последњег рата та традиција се угасила,а мјештани Кифиног Села одлучили су да је обнове и да јој врате стару славу.Одржана су такмичења у традиционалним соколским дисциплинама ,а вриједни организатори су се потрудили да припреме награде за све.

У културном-забавном дијелу програма учествовали су чланови фолклорне секције КУД-а Невесиње,гангашка група српског соколског друштва“Невесињска пушка“ и народни гуслари.

Бесједа јереја Драге Зубца

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Милан Шиљеговић