Monthly Archives: мај 2015
Награђене требињске ученице
У петак 22.маја 2015. године у Руском дому у Београду, свечано су уручене награде свим награђеним ученицима на конкурсу „ОТАЦ“ који су расписали „Светосавско звонце“ и МФЈПН. На самом почетку све присутне је поздравила Радмила Мишев, главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“ и Наталија Коцев, руководилац МФЈПН. Велика радост дјечице је била што су им награде додјељивали кошаркаш Дејан Томашевић, који је и предсједник Православног спортског друштва „Света Србија“ и Вук Росандић фронтмен групе Руж.
Прошлогодишњој награђеној ученици Сари Колак из Основне школе „Вук Караџић“ Требиње, ове године су се са наградама придружиле и њене колегинице из одјељења Миа Шакотић и Теодора Сарић.
У категорији ученика од 13 – 15 година између 225 литерарних радова, стручни жири је додјелио друго мјесто нашој Мии Шакотић. А у ликовном стваралаштву узраст од 13 до 15 година између 279 радова наша Теодора Сарић је освојила треће мјесто.
После свечане додјеле награда ученицима и њиховим наставницима, освежени и оплемењени, укрепљени Духом Светим и благодаћу, ученици су обећали нове радове, а све у жељи да се поново са својим друговима нађу на једном оваквом мјесту.
Жана Пажин
Слава саборне цркве у Невесињу
Навечерје Спасовдана у Невесињу уљепшала је изложба сачуваних икона саборне цркве Свете Тројице у Мостару. У невесињској галерији изложбу је отворио старјешина мостарске цркве отац Радивоје Круљ. Празничном литургијом началствовао је протојереј – ставрофор Алекса Зубац уз саслужење више свештеника и ђакона наше епархије, гости из богословије светог Петра Дабробосанског и оца Милана Унковића из епархије Западно – америчке.
Након литије и ломљења славског колача у храмовној порти услиједио је наступ дјечијег црквеног хора из Невесиња и етно групе „Кимвал“ из Фоче. Мада је кишило наступ „Кимала“ задржао је окупљени народ који је очигледно уживао у наступу етно групе из Фоче.
Спасовдан у Београду: Изложбом „Пребиловци” представљена истина о херцеговачком страдању
У Београду је вечерас у Галерији Народне банке Србије отворена изложба „Пребиловци“, која сведочи о усташком злочину 1941. године када је убијено 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложба, чији су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заједнички је пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
Пуно је симболике у чињеници да је баш на славу српске престонице – Спасовдан у галерији Народне банке Србије представљена изложба „Пребиловци”. Београд је после дугог чекања и ћутања, напокон, имао прилику да види истину представљену аутентичним фотографијама и документима које преносе страшну слику о српском страдању у Долини Неретве. Да је народ жељан истине сведочи и више од 600 посетилаца који су јуче дошли на отварање ове изложбе.
На самом почетку изложбе посетиоци су могли да чују певачки хор „Мокрањац” који делује при Храму Светог Саве на Врачару.
Потом је изложбу благословио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Он је истакао да је ова изложба важна, јер се догађа у Београду „гдје постоји много људи који још не знају да постоје Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коју они у себи носе“.
– Вјера људи у живот, који су живјели у Пребиловцима је невјероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послије посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, која је просто васкрсла из костију, можда је нешто најљепше што се догодило макар у нашој епархији у посљедњих много стотина година – рекао је владика Григорије.
Oн се захвалио СНД „Пребиловци” које је неуморно радило годинама на ширењу истине, као и херцеговачким удружењима која су помогла обнову Пребиловаца.
– Сва ова дешавања су припрема за велики догађај овог 8. августа када ћемо се окупити у Пребиловцима, на мјесту гдје се састају све наше ријеке и све наше сузе, да освештамо Храм. Надам се да ће сваки Херцеговац довести у Пребиловце бар једног пријатеља који није из Херцеговине – закључио је владика Григорије.
Владика Атанасије са хором „Мокрањац“ пева Тропар мученицима Пребиловачким
Потом је уследио можда најупечатљивији тренутак вечери. Умировљени владика Атанасије праћен хором „Мокрањац” отпевао је Тропар мученицима Пребиловачким.
Један од аутора изложбе, Предраг Лозо осврнуо се на тежину бављења културом сећања.
– Бавећи се и посматрајући историју, истовремено је и благодет и проклетство. У њој су мученик и херој браћа близанци. Бавити се нечим што подразумева културу сећања, није ни мало лако, али у последње време отварају се могућности да то сећање историчари прошире и да се начине искораци како би шира јавност била упозната – рекао је Лозо.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић бираним речима је причао о дугогодишњој сарадњи са СНД Пребиловци и изразио је уверење да ће изложба допринијети објелодањивању пребиловачке трагедије, али и народа источне Херцеговине.
Потом се посетиоцима изложбе обратио Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци”.
Он је подсетио да је Београд ову изложбу чекао 74 године.
– У толиком временском периоду измени се више генерација, а покојници падају у заборав и сећају их се само потомци, а некада ни они. Жртве хрватског геноцида над Србима (што је потпуно исправан термин) нису званично ни признате као такве, као што су рецимо јеврејске жртве немачког и сада већ и јерменске жртве турског геноцида.
Јахура је подсетио на чињеницу да јапански лист „Асахи Шимбун” наводи да су патње Срба у НДХ битно обележја глобалне историје 20 века.
– То страдање је највећа траума целе наше историје, када су на нас скочили најближи суседи да нас затру потпуно, да нам ни траг не остане. Сматра се да је нормално да се сви покојници достојно сахране и жртве претходног рата и борци, осим жртава које је побила НДХ!? запитао се Јахура и подсетио да ових жртава нема у школским програмима, а нема их у именима улица, споменика, дана сећања…
Потом се осврнуо и на српско-српски однос.
– По истраживању истог јапанског листа Пребиловци су најстрадалније село у Европи у Другом светком рату, али то није довољно да буду признати као вредност од националног значаја. Већим делом су рушевина, локална власт не дозвољава да се постави ни путоказ ни табла на путу испред насеља. Пре 7-8 година Београд је одбио да им да улицу.
Јахура је потом изнео запрепашћујуће статистичке податке.
-Укупно је из Доње Херцеговине у рату убијено око 4000 недужних Срба, од чега око 700 деце, од НДХ, односно од стране хрватских и муслиманских цивила, који су називани „дивље усташе“. Овде је убијено и око 2000 Срба доведених из других, крајева. Из самих Пребиловаца има око 850 жртава рата, по налазу Државне комисије, што је 85% предратног становништва. Угашен је живот у 57 породица. Преживело је 172 житеља, од којих су 16 жене девојке и деца. Село је било привремено колонизовано у рату хрватским становништвом што је организовао жупник из Студенаца дон Јуре Врдољак. Пребиловцима је био промењен назив у „Ново Село“.
Злочин је, како је рекао Јахура, продужен и након 1945. године.
– Рат је настављен суптилним средствима против жртава са циљем да се оне забораве ради изградње социјализма и „братства и јединства“. Јаме су бетониране и жртве нису сахрањиване. Многи окорели злочинци нису гоњени и ушли су у Партију, војску, полицију и државне службе. Због великог броја жртава Пребиловци су били под посебном присмотром УДБЕ и Савеза комуниста. Најбоља земља им је одузета, а због смањења броја ђака им је седамдесетих година укинута основна школа.
Јахура је подсетио да су 1992. снаге републике Хрватске и локалних Хрвата и муслимана заузеле ово подручје, починили нове тешке злочине и уништили експлозивом све што је припадало Србима, међу њима кости новомученика у Пребиловцима, Житомислићу, Горњем Храсну са жељом да да униште доказе о злочинима, застраше и понизе Србе.
– Пребиловци су по други пут васкрсли 1999, када је почео повратак у опустошено село. Сада имају 60 становника, међу њима и велики број младих. Једино су чисто српско село у целом крају. Друга села су после 1995. године колонизована и добила хрватску већину. Испред њихових насеља постављени су велики бетонски крижеви који хоће да покажу победу у крсташком рату.
Ипак, боља будућност за Пребиловце делује више него извесна.
– Успели смо добровољним прилозима да обновимо дом и истражимо рушевину храма, уз подршку владике Григорија, у којој смо нашли нешто остатака костију жртава. Храм, сада посвећен Васкрсењу је обновљен, биће ако Бог да освештан у августу ове године. Пребиловци тако постају, можда, једна од неколико капи памћења у мору заборава српских жртва у НДХ.
Јахура је исказао захвалност владикама Григорију и Атанасију, Душану Басташићу, председнику УГ Јадовно 1941, херцеговачким удружењима и порталу Слободна Херцеговина на братској подршци, а посебно се захвалио и људима који су омогућили одржавање ове изложбе: гувернерки Јоргованки Табаковић, Кочи Огњановићу из НБС и Миодрагу Линти, председнику Одбора за Србе у региону.
Јахура је на крају све присутне позвао да дођу на још један велики догађај, Херцеговачку академију посвећену српским жртвама 1941-1945, која ће се одржати 8. јуна у задужбини Илије М. Коларца у Београду, а чији ће сав приход од улазница бити приложен завршетку обнове Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.
Част да води програм ове вечери добила је Сања Вуковић, колумнисткиња Слободне Херцеговине.
Дан након освештања Храма Ваксресења у Пребиловцима биће освештана и црква на Вјенчац граду у Невесињу: Владика Григорије са Зораном Иванишем, Зораном Јањићем и Јованом Шиповцем
Изложба у згради Народне банке Србије у Београду биће отворена до 28. маја.
Међу бројним посетиоцима на отварању сu били: Др Предраг Ристић, аутор идејног пројекта спомен храма у Пребиловцима, спелеолог Мирослав Куртовић, Млађен Цицовић (директор представништва РС у Србији), Миодраг Линта (председник Одбора за Србе у региону), Лука Петровић (народни посланик у скупштини РС), иницијатор Херцеговачке академије Светозар Црногорац (председник Клуба Гачана и заменик председика Координационог одбора свих херцеговачких удружења), Жарко Ј. Ратковић (председник удружења Требињаца „Јован Дучић”), Миодраг Дунђеровић (ЗК Билећана), Зоран Јањић (Удружење Невесињаца у Београду), Слободан Драшковић (председник Савеза гуслара Србије), Божо Бобан Вукоје (аутор Блога једног Херцеговца у Београду), Биљана Ристић (сликарка и колумнисткиња Слободне Херцеговине отвара изложбу „Невесињска пушка“ – 21. јуна у галерији РТС-а у Београду), Божо М. Глоговац, Славко Алексић, Велиша Миљановић, Дејан Мастиловић, Снежана Лукић, Наташа Глигорић, Жељка Радуловић, Борислав Кркелић, Мишо Аџовић, Срђан Чомић….
Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Више на: http://slobodnahercegovina.com
Конкурс Херцеговачка Грачаница – Извјештај са жирирања и образложење комисије
Саопштавамо Извјештај са жирирања и Образложење комисије за резултате међународног конкурса за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачка Грачаница.
Изложба приспјелих конкурсних радова ће бити отворена 26. маја 2015. године у 10 часова у галерији Херцеговачке Грачанице.
Планирано је свечано затварање изложбе 4. јула 2015. године у салону Херцеговачке Грачанице са Округлим столом и разговорима уз церемонију додјеле награда.
Извјештај са жирирања и Образложење комисије:
КОМИСИЈA ЗА СЕЛЕКЦИЈУ И ОДАБИР КОНКУРСНИХ РЈЕШЕЊА
ЗА ИДЕЈНО АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО РЈЕШЕЊЕ УРЕЂЕЊА КОМПЛЕКСА
МЕТОХА МАНАСТИРА ТВРДОШ, МАНАСТИРА ХЕРЦЕГОВАЧКА ГРАЧАНИЦА
————————————————————–¬¬¬¬¬—————————————————————–
Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска – Метох Манастира Тврдош, Манастир Херцеговачка Грачаница, 89 101 Требиње, Teл. +386 59 261 362
Бр. 24/15
22. 5. 2015. г. Требиње
На основу Записника Бр. 1, 2, 3, 4/15, са сједница одржаних 16, 17 и 18. априла 2015. године, у конаку Манастира Херцеговачка Грачаница у Требињу, Комисија за селекцију и одабир конкурсних рјешења за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачка Грачаница, донијела је следећу
О Д Л У К У
Сходно правилима конкурса именујемо добитнике награда следећим редом:
– Прво мјесто: награда 9.000,ооКМ
Рад под шифром 81934 – аутори: Владимир Парежанин, Пеђа Паровић, Ведран Спаић, Ђорђе Мандрапа и Филип Микић.
Образложење жирија:
Пројекат нуди конкретне, јасне и концизне одговоре на велику већину питања која су постављена у конкурсном задатку. Успостављајући динамичан дијалог са ужим и ширим просторним и градитељским контекстом аутори се опредjељују за савремену архитектонску интерпретацију која је вишезначна, храбра и инспиративна.
Објекти који су пројектовани груписани су у микроурбану цијелину која се налази на источној страни локалитета. На тај начин се постојећа визура из града и ка граду чува и минимално надграђује. Објекти који се налазе на локацији (црква, звоник и парохијски дом) остају доминантни чиниоци пејзажа и силуете брда Црквина.
Пројектом се предвиђа формирање пjешачког трга на размеђу постојећих и новопројектованих објеката, чиме се локација дијели на „сакрални“ и „профани“ дио. Овакав пројектантски приступ омогућава да се, у будућности, објекат Цркве у микропростору истакне и да постана саставни дио новог, мултифункционалног, градског амбијента. Урбанистичка композиција је једноставна, габарити објеката добро димензионисани и примjерени морфологији и топологији локалитета. Јавни и полујавни простори су градацијски логично постављени тако да истичу положај и значај трга и видиковца на коме се налази Црква. Најснажнији утисак код овог пројекта одаје смjела и јасно дефинисана материјализација која се ослања на камен као доминантан грађевински материјал. Обзиром на поднебље у коме се гради и на логику и традицију грађења у Требињу и Херцеговини, овакав приступ и ауторски став су посебно цијењени. Камени зид, као доминантни архитектонски елемент, пројекту даје аутентичан локални карактер, при том успостављајући корелацију са савременим, актуелним, интернационалним архитектонским језиком. Амбијенти који се сукцесивно смjењују, добро су димензионисани, самjерени и усклађени са волуметријом постојећих објеката и природног контекста. Утисак који пројекат оставља говори о тежњи аутора да помире и афирмишу корелацију између слојевитог, традиционалног и метафизичког контекста, и модерног програмско-функционалног рjешења које је окренуто ка будућности. Такав резултат постигнут је уздржаношћу и промишљеним избором елемената, материјала, текстура и боја, чиме се афирмишу вриједности савремене урбане културе која се ослања на хришћанску, православну традицију. Мjера и динамика пројектованих волумена дају јасну визију грађења које је доступно, економично и реално, Пројекат се може развијати, прилагођавати и унапређивати у оквирима постављених принципа, без бојазни да ће се срж идеје која је промовисана нарушити, што је квалитет који се посебно истиче.
Због свега наведеног, жири се једногласно опредjелио да се пројекту додијели прва награда и да се исти предложи инвеститору за даљу разраду и реализацију.
– Друго мјесто: награда 5.000,ооКМ
Рад под шифром 23613 – ауторски тим фирме „Арко пројект“ из Београда, на челу са професором Петром Арсићем.
Образложење жирија:
Пројекат је базиран на исцрпној, архитектонско-естетској анализи контекста, која има научни карактер. Аутори, у предлошку свог пројекта, нуде преглед и анализу који се одвијају у два парелелна тока. Са једне стране извршено је исцрпно типолошко тумачење локалног, традиционалног, градитељског наслеђа Херцеговине, са посебним освртома на сакралну архитектуру, манастире и цркве (Тврдош). Други дио рада посвећен је традицији грађења православних манастира у ширем просторном и временском контексту (Света Гора, Хиландар…).
Ове исцрпне и врло инспиративне анализе послужиле су као база за формирање ауторског става и приступа пројекту. Примjена научног „апарата“ довела је до прецизне, јасне и препознатљиве концепције у којој је доминантан атрибут: реминисценција. Интерпретирајући традиционалне архитектонске елементе који су присутни и развијани у православним манастирским комплексима кроз историју, аутори граде свој пројектантски рукопис. Око постојеће Цркве (Херцеговачка Грачаница) гради се суптилно и смjерно конципиран слијед архитектонских објеката који, са источне и југоисточне стране омеђују микролокацију. На овај начин афирмисан је просторно функционални концепт „крст у кругу“, при чему је западно подграђе „манастира“ остављено нетакнуто, чиме је сачувана аутентична, просторна и метафизичка димензија „мјеста“ (поглед из Требиња, силуета брда Црквина…). У погледу материјализације и архитектонске интерпретације, пројекат је базиран на примјерима који припадају ширем географском простору, са комбинацијама више традиционалних градитељских елемената, материјала и текстура : камени подзиди, малтерисани-бијели зидови, сводови, дрвени доксати, стрехе, аркаде, колонаде, коси кровови….). Такође, посебна пажња је посвећена примјени и увођењу зеленила и његовој употреби као саставног дијела урбанистичке композиције. Пројекат се истиче, прије свега, својом промишљеношћу у контексту сагледавања актуелног историјског тренутка као тачке сусрета између архитектонског наслеђа и завештања. Принцип континуитета као доминантан архитектонски и естетски кредо афирмисан је код овог пројекта до саме суштине свог значења.
Због свега наведеног, жири једногласно издваја овај пројекат и предлаже инвеститору да му се додели друга награда.
-Три равноправна трећа мјеста: награде по 3000,ооКМ
Рад под шифром 29188 – Сандра Самарџић и Бојан Пејичић
Образложење жирија:
Пројектом је обрађен веома широк појас на врху брда Црквина. Може се рећи да су аутори тежили формирању мале, издвојене и независне градске структуре која је функционално и архитектонски аутономна у односу на околину и шири контекст. Формирајући градски бедем који омеђује локацију, постигнута је интровертност просторног и функционалног концепта. На тај начин је микролокација добила карактер утврђења-утврђеног града. Ова врста реминисценције је препозната као логична и смјела али, за нијансу пренаглашена у односу на концепт конкурса и задатак који је постављен. Архитектонска интерпретација је базирана на естетици медитеранске градске палате са богатом орнаментиком у камену; луковима, аркадама, стубовима, пиластрима и крововима који обједињују динамичну композицију и успостављају просторну кохезију. Поред тога, у пројекту је видљива и тежња да се појаве и примјене архитектонски елементи карактеристични за архитектуру православних манастира, са материјализацијом и орнаментиком која се преузима из различитих епоха и стилова. Оваквим приступом се у амбијент уграђују историјски слојеви са идејом да се хипотетички покаже како је овај простор могао да изгледа у случају да је грађен кроз вијекове.
Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.
Рад под шифром 71321 – „Ауторски тим Меритум“
Образложење жирија:
Пројекат даје конкретне одговоре на конкурсни задатак. Материјализација објеката је досљедно спроведена у духу поднебља у коме се гради. Урбанистичка композиција је динамична, функционална и практично примјенљива. Посебан резултат је постигнут у разради функционалних и обликовних елемената пројекта која превазилази, у појединим елементима, ниво идејног рјешења. Графичка презентација је сугестивна, суптилна и рационално прилагођена теми, што се посебно чита у панорамским приказима силуете брда Црквина. Пројекат одише духом медитерана и афирмише амбијенталне карактеристике локалне архитектуре. Саобраћајно рјешење је , без јасног разлога, компликовано и обавезујуће преко пожељне мјере. Изградња два објекта лучног волумена у непосредној близини цркве умањују просторну аутентичност мјеста. Њихово присуство уноси дилему о досљедности ауторског става који је исказан у генералној концепцији и досљедно спроведен у пројекту.
Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.
Рад под шифром 59059 – „Ауторски тим 59“
Образложење жирија:
Предложено рjешење на јасан и смио начин третира програмске и просторне захтjеве конкурса. Пројектом се, донекле, апстрахују природне, тополошке особине локалитета. То се постиже формирањем заравњеног платоa на врху брда Црквина на коме се развија просторни концепт. Овакав приступ омогућава формирање камених подзида на улазима и ободима „града“ који асоцијативно подсjећају на градске зидине, градитељски мотив толико присутан у традиционалној архитектури медитеранског појаса.
Нови објекти налазе се у источном дијелу локације и постављени су у радијалну просторну формацију чије је исходиште у новопројектованом централном тргу. Положај тог новопројектованог трга је такав да конкурише палтоу на коме се налази Црква и непотребно дуплира функције. Саобраћајно рjешење је рационално и добро уклопљено у укупну урбанистичку композицију. Третман и просторна дистрибуција зелених површина су веома јасно спроведени и дају велики допринос укупном амбијенту.
Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.
Ова Одлука ступа на снагу дана 22. 5. 2015. године.
Г. Владан Ђокић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду
Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Г. Григорије
Г. Емир Кустурица, режисер, Београд
Г. Владимир Мако, редовни професор Архитектонског факултета у Београду
Г. Милан Вујовић, ванредни професор Архитектонског факултета у Београд
Г. Владимир Гудељ, архитетка градске управе, Требиње
Г. Момо Ђого, архитекта, Требиње
Игуман Сава Мирић, Манастир Тврдош
Kонцерт Камерног хора америчког универзитета
У четвртак, 21. маја 2015. године Господње, на Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, у 20 часова, у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, одржан је концерт Камерног хора Америчког универзитета, вођени диригентом госп. Даниелом Абрахамом, уз покровитељство „ACFEA” из Вашингтона, САД, коју је представљала госп. Aманда Бауман. Након концерта, уз пригодне поклоне хору и покровитељима, обратио се стерјешина Саборног храма јереј Младен Жуловић, захваливши се на доласку и концерту, уз позив да поново посјете наш Храм и град Требиње.
ЦО Требиње
Спасовдан у Врањским
У селу Врањска које територијално припада Билећкој општини на Спасовдан 2015-е године Господње служена је Света Литургија и молитвено је прославњен овај велики празник Господњи. Свету Литургију служио је надлежни парох, протојереј-ставрофор Драго Цвијановић.
Слава Саборног храма у Чапљини
Празник Вазнесења Господњег свечано је прослављен у Чапљини. Свету литургију служио је игуман манастира Завала Василије уз саслужење протојереја – ставрофора Радивоја Круља, протојереја Бориса Чоловића, јереј Александра Гајића, јеромонаха Марка, ђакона мостарског Бранислава Рајковића и надлежног пароха Марка Гојачића. Велики број верника причестио се Телом и Крвљу Христовом. Након Литургије и литије око храма, преломљен је славски колач а славље је уз песму настављено у парохијском дому.
ЦО Чапљина
Слава Храма у Фојници
О празнику Светога Вазнесења Христовог, 21. маја 2015.г., у Фојници код Гацка, прослављена је слава храма. Свету Литургију је служио парох јереј Данило Дангубић уз саслужење игумана голијско архимандрита Данила (Трпчевског), ђакона Јакше Окиљевића и бројних вјерника Фојнице и околине.
Присутнима се обратио игуман Данило партирском поуком, а домаћини су све присутне поздравили традиционалном рјијечју добродошлице.
Домаћини су се потрудили и за све присутне припремили трпезу љубави.
Звуци хумске земље одзвањали регионом
У Дому културе у Невесињу одржано је финално вече 10. Васкршњег фестивала српске изворне и народне пјесме „Кол’ко снаге хумска земља има“. Публика је испратила наступе 26 такмичара из свих херцеговачких градова, а трочлани жири и овог пута имао је тежак задатак, да изабере најбоље интерпретаторе народне музике.
Стручни жири којим је по четврти пут предсједавао легендарни хармоникаш Љубиша Павковић, код кандидата је оцјењивао квалитет извођења пјесме, сценски наступ, тежину композиције, одјевеност у духу фестивала и општи утисак.
Апсолутни побједник Васкршњег фестивала је Јована Ристић из Невесиња која је освојила три награде. Она је за интерпретацију пјесме „Ране моје“ добила највише гласова стручног жирија и публике у категорији до 5. разреда, а и по оцјени извођача проглашена је најбољом.
У категорији виших основаца прво мјесто подијелиле су Кристина Бошковић из Невесиња и Данка Илић из Гацка. Прво мјесто у категорији средњошколаца освојили су Кристина Турањанин из Љубиња и Анид Ћушић из Мостара.
Јубиларни 10. Фестивал отворио је начелник општине Момчило Шиљеговић нагласивши да је и овај пут Општина Невесиње обезбиједила новчане награде, како би подстакла развој музичке културе у Невесињу.
Легендарни хармоникаш и члан Народног оркестра РТ Београд Љубиша Павковић истакао је да ова манифестација иде узлазном путањом, што потврђује и учешће двије побједнице овог фестивала у „Звездама Гранда“ у организацији музичке куће Гранд продукције.
– Фестивал заслужује ширу подршку људи који морају препознати да су ова дјеца која његују нашу народну музику и пјесму право благо у овом времену – додао је Павковић.
Циљ манифестације је да подстиче и развија стваралачку и културну свијест код дјеце и омладине уз његовање традиционалне културе.
Организатор фестивала је Основна музичка школа „Свети Роман Мелод“ и Црквена општина Невесиње. Покровитељ манифестације је Општина Невесиње, а медијски спонзор Радио Невесиње.
Драган Граховац
Слава храма Светог Николе у Ждријеловићима
У недељу прије празника Преноса моштију Светог оца Николаја, 17. маја 2015. године, прослављена је слава храма посвећеног Светом Николају Мирликијском Чудотворцу у Ждријеловићима. Свету Литургију у свом родном селу служио је протојереј-ставрофор Вељко Ковач, уз саслужење надлежног пароха јереја Данила Бора. Након литије око храма и резања славског колача, домаћини су припремили славску трпезу љубави.
Настављена посјета основних школа Пребиловцима
У петак 15. 5. 2015. године, ученици деветих разреда из Билеће, Љубиња и Берковића, њих око двије стотине су посјетили мученичке и Свете Пребиловце, манастир Житомислић и Мостар.
У Пребиловцима их је дочекао, говорио им и показивао храм посвећен Васкрсењу Христовом свештеник Александар Шмања, координатор за вјеронауку наше епархије. Говорећи пребиловачку историју о. Александар је истакао да у овом животу се људи развијају у Боголика, добролика, истинолика људска бића или не дај Боже у супротно томе што се јасно види на примјеру Пребиловаца. Поред тога је нагласио да наш избор, по сваку цијену и у сваком дану нашег живота, мора да буде избор добра, избор пута Господњег којим су пошли и мученици пребиловачки, али и избор пута снаге и воље да, без обзира колико то било тешко, увијек и изнова имамо снаге да обнављамо све оно што је добро, у нама и око нас.
Дан је био пријатан и не претјерано топао и у таквој атмосфери дјеца предвођена директором љубинске школе Душком Ћоровићем, својим наставницима и вјероучитељима су кренули у манастир Житомислић гдје су их, на свој уобичајен, пријатан и братски начин дочекали монаси Константин и Гаврило. Отац Константин је поздравио присутне и поучио их такоће бурној и мученичкој историји житомислићког манастира, као и напорима и снази игумана Данила са братством да обнови ову древну Светињу. Послије поуке браћа монаси су угостили и послужили све присутне који су тада са новим полетом кренули ка Мостару и његовим Светињама.
У Мостару су, наша дјеца, посјетила Храм Рођења Пресвете Богордице – стару цркву, Саборни храм Свете Тројице који се хвала Богу обнавља као и црквени живот у Мостару и Владичански двор гдје их је дочекао, показивао им и говорио им, љубазни и сусретљиви, ђакон Бранислав Рајковић. На крају је све поздравио и благословио отац Радивој Круљ, добри домаћин и архијерејски намјесник наше епархије.
Стекавши нова, а веома важна сазнања ученици из Билеће, Љубиња и Берковића, који су између осталог уживали и у новим познаствима и дружењу, што је такође био један од пропратних циљева планираног излета, су се лагано упутили својим домовима.
Слава хора Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца у Требињу
У недjељу шесту по Васкрсу – Слепога, 17. маја 2015. године Господње, на празник Свете мученице Пелагије Тарсијске, хор Саборног храма, прославио је своју славу Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца. Свету Литургију је служио старјешина Саборног храма Светог Преображења Господњег, јереј Младен Жуловић са братством Саборног храма и јерејем Борисом Радовићем, парохом будванским, из Митрополије Црногорско-приморске, који је са хором Светог Јевстатија Превлачког из Будве увеличао Славу нашег хора. Након Светог Јеванђеља пригодном бесједом обратио се о. Младен, честитајући Славу хору Саборног храма, са захвалношћу о. Борису и хору из Будве на њиховом труду и доласку. Послије Свете Литургије чланови хора су, са свештеницима и гостима, након освећеног колача и кољива, подијелили трпезу љубави, у Епархијском дому у Требињу, уз пјесму и славску радост.
ЦО Требиње
