Monthly Archives: август 2016

Бесједа Еп. Атанасија у Благају

Освећење Цркве Светог Василија Острошког у Благају

У недјељу, на празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина, освештан је обновљени Храм Светог Василија Острошког у Благају. Свету Архијерејску Литургију служили су Епископи г. Григорије и г. Атанасије, уз саслужење свештеника Епархије ЗХиП и пријератног пароха благајског прот. – ст. Гојка Терзића. У току Свете Литургије обављена су и четири крштења, први пут од протеклог рата.

Окупљеном вјерном народу бесједио је Епископ Григорије, који се захвалио бројним људима добре воље који су помогли обнову Храма. Обнова ове цркве, која је и заштићени национални споменик, почела је 2010. године, а највећу помоћ у обнови дали су Амбасада САД-а у БиХ, Министарство за избјегла и расељена лица Федерације БиХ, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, али и вјерници појединачним прилозима.

Бесједа Еп. Атанасија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Бесједа ЕП. Григорија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Празник Успења Пресвете Богородице – слава Манастира Тврдош

Празник Успења Пресвете Богородице, Велика Госпојина, слава је Манастира Тврдош. Уочи великог празника служено је вечерње Богослужење са петохљебницом, које је служио умировљени Епископ Атанасије, са свештенством наше епархије. На сам дан Празника, Светом Литургијом началствовао је игуман тврдошки Сава, уз саслуживање свештенства Епархије ЗХиП. Послије прочитаног Јеванђеља, вјерном народу бесједом се обратио о. Никица Ајдер. Богослужење је завршено молитвеним опходом – литијом око манастира и резањем славског колача. Окупљеним вјерницима Празник су честитали игуман Сава и о. Александар Илић. Након тога су монаси манастира Тврдош, на трпези љубави у новој манастирској трпезарији, послужили сав присутни вјерни народ.

Бесједа о. Никице Ајдера

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Здравица о. Александра Илића

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Здравица игумана Саве

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Савјетовање за предаваче Православне вјеронауке

У организацији Епархије ЗХиП и Катихетског одбора БиХ у сриједу 24. августа 2016. године у Требињу одржано је стручно усавршавање за вјероучитеље са подручаја митрополије Дабробосанске и епархије Захумско-херцеговачке и Приморске.

Прије почетка савјетовања, драгог госта, Његово Пеосвештенство епископа Зворничко-тузланског Господина Хризостома је дочекао, домаћин, епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Господин Григорије пожеливши срећан и плодоносан рад свим учесницима.

Савјетовање је почело уводним предавањем Владике Хризостома који поздравивши све присутне подсјетио је на важност савјетовања, као и вјеронауке уопште.

Предавачи на семинару су говориили на теме које је припремио Катихетски одбор РС и то: проф. др Растко Јовић на тему ШКОЛА, ЦРКВА И ВЈЕРОУЧИТЕЉ,

ђакон Бојан Чечар и протојер-ставрофор Љубомир Самарџић – УСАВРШАВАЊЕ КОМУНИКАЦИОНЕ КОМПЕТЕНТНОСТИ,

јереј мр Срђан Рољић – ЛИЧНО СВЈЕДОЧЕЊЕ И НАСТАВНИ САДРЖАЈИ КАО НЕОДВОЈИВИ АСПЕКТИ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕДАГОГИЈЕ

и инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку мр Славољуб Лукић на тему: НОВИ НАСТАВНИ ПРОГРАМ И НОВИ УЏБЕНИЦИ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Велику радост нам је причинио и владика Атанасије (Јевтић) који посјетио савјетовање при том узевши учешћа и одржавши надахннуто предавање о односу са дјецом и њиховом васпитању.

Послије сваког предавања предвиђено је било вријеме за дискусију, у коме су предавачи и вјероучитељи размјењивали мишљења и искуства. По завршетку радног дијела за све присутне била је припремљена трпеза љубави у епархијској трпезарији.

Преображење Господње – Слава Саборног храма и града Требиња

Преображење Господње слава Саборног храма и града Требиња и ове године свечано је прослављена. Пред сам празник осјећала се предпразничка радост у граду који је био испуњен великим бројем гостију, који су овом приликом у Требиње пристигли из разних крајева. 

Уочи великог празника служено је вечерње Богослужење са петохљебницом, које је служио Епископ г. Григорије са свештенством наше и других епархија.

На сам дан празника Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Григорије уз саслужење Епископа Атанасија, те свештенства наше и других Епархија СПЦ. Послије читања Светог Јеванђеља бесједом се вјерним обратио умировљени Епископ Атанасије. У току Свете литургије Епископ Григорије одликовао је напрсним крстом свештенике Никицу Ајдера и Александра Илића. Велики број вјерног народа, нарочито дјеце, узео је учешће у Светом Причешћу. Након ломљења славског колача и освећења грожђа у порти храма, бесједио је Епископ Григорије. У порти храма приређено је послужење за вјерни народ, као и пригодан културно-умјетнички програм. Потом је Епископ Григорије у општини пререзао славски колач и честитао крсну славу града Требиња. 

На дан празника увече требињским улицама прошла је свечана Литија, у којој су учествовали Eпископ Будимљанско-никшићки Јоаникије, Епископ Диоклијски Кирил, умировљени Eпископ Атанасије, домаћин Eпископ Григорије, са преко педесет свештеника и монаха из наше и братских нам епархија. Код Споменика ослободиоцима Требиња, а послије и испред Саборног Храма, сабраном народу обратио се Епископ Григорије.

 

Преображење Господње – Слава храма у Клепцима

Прослава храмовне славе у Клепцима започела је у четвртак 18. августа празничним вечерњим богослужењем на којем се окупио велики број мештана овог села и дијаспоре, који су након богослужења наставили дружење у селу. Свету Литургију на сам дан празника служио је игуман манастира Житомислић Данило, уз саслужење архимандрита Лазара, јерођакона Нектарија, протојереја – ставрофора Бориса Чоловића, јереја Милана Бужанина, јереја Бранимира Боровчанина и јереја Марка Гојачића. Након прочитаног Еванђеља игуман Данило истакао је основни смисао Преображења кроз који нам се Бог открива као истински Син Божији позивајући нас да и сами постанемо причасници таворске светлости. Након Литургије испред храма је пререзан славски колач и освећено грожђе.

Преображење у Kрајпољу

На Преображење 2016. године Господње у љубињском селу Крајпоље служена је св. Литургија. После Литургије је настављено народно весеље.

Поклоњење Светом Николају

У уторак, 09. 08. 2016. год. група од десет вјероучитеља и четири презвитере по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског Господина Григорија кренула је на четвородневно путовање у Италију. Крајни циљ путовања је био град Бари на обали Јадранског мора гдје се налазе мошти великог Светитеља Цркве Христове Светог Николаја Чудотворца. Група је авионом кренула из Мостара у поподневним сатима, а из ваздуха смо имали прилику да видимо добар дио наше епархије,посебно онај који се налази у долини Неретве гдје доминирају обновљени храмови који се налазе у близини ове прелијепе ријеке. Након получасовног лета дошли сму на одредиште и послије кратког предаха и одласка у хотел похитали да се поклонимо моштима великог Божијег Угодника Светог Николаја.

Величанствена базилика и објекти који се налазе поред ње остали су у сјенце малене крипте гдје су смјештене свечеве мошти. Светитељеве мошти се налазе испод камене плоче, која, иако је од камена не може да заустави благодат коју даје Бог у својима светим. За око је одмах запао малени иконостас који се налази у непосредној близини, а убрзо смо се информисали да је то простор гдје Руска Православна Црква врши своја богослужења што нас је додатно обрадовало. Након преспаване ноћи пошли смо да посјетимо оближњи град Леће гдје смо се још више увјерили у љепоте ове предивне земље. У Лећеу смо уз пратњу водича посјетили стари дио града у којем доминирају барокни храмови Часног Крста и Светог Оронца, светитеља из првог вијека, велики римски амфитеатар и друге грађевине које су рађене у истом стилу.Презадовољни овом посјетом вратили смо се у Бари и с нестрпљем чекали сутрашњи дан јер смо сазнали да ћемо имати прилику да присуствујемо Светој Литургији која ће бити служена над моштима Светог Николаја. Захваљујући оцу Радивоју Круљу сазнали да је папа Бенидикт шеснаести дао дозволу Руској Православној Цркви цркви да два пута у седмици служи Свету Литургију на часној трпези која се налази изнад моштију Светог Николаја. Светом Литургијом је начелствовао руски свештеник отац Андреј уз саслужење више свештеника међу којима и два свештеника наше епархије протојереја ставрофора Радивоја Круља и јереја Александра Шмање, координатора за вјеронауку наше епархије. Заједно са Руским хором на Литургији су појали и наши вјерочитељи. Ријечима је тешко дочарати како смо се осјећали у близини моштију великог светитеља и могућности да ћемо ту бити удостојени Светог Причешћа. Након завршетка Свете Литургије попричали смо са нашом православном браћом Русима који су нам рекли да у Барију имају свој храм у којем се свакодневно узноси молитва Спаситељу. Слободно вријеме смо користили да шетамо овим предивним градом,посјетимо многе његове знаменитости, цркве, тргове, позоришта као и стадион „Свети Никола“ , познат српским љубитељима спорта, наручито онима који симпатишу београдску Црвену Звезду. У свакој прилици смо могли да се увјеримо у надалеко познату италијанску љубазност, гостопримство и спремност да нам у сваком моменту покажу гдје се налази тражена знаменитост. Наших заједнички дружења ћемо се дуго сјећати и пожељети да се она наставе у вјекове вјекова. Нарочиту захвалност дугујемо епархији Захумско Херцеговачкој и Приморској и нашем владици Григорију чијим благословом смо и били у могућности да се поклонимо моштима Светог Николаја и посјетимо поменуте градове. У петак, 12. 08. 2016. године вратили смо се у Мостар пуни позитивних утисака и пожељели да се оваква дружења дешавају чешће уз констатацију да љепоте Божије има у изобиљу и у Републици Српској.

Вјероучитељ, Славко Лаловић

Света Литургија у селу Длакоши

Братство Милидраговића већ неколико година уназад саборује у селу Длакоши које се налази на магистралном путу Билећа – Љубиње, тридесетак километара од Билеће. Саборовање је почело окупљањем код цркве Светог Великомученика Георгија гдје је служена Света Литургија.

Дружење је настављено у парохијском дому који је некада био у власништву Милидраговића. Након што је одлучио да се одсели из тих крајева домаћин је кућу и нешто земље придарио цркви. Иако је ова кућа једно вријеме служила и као сеоска школа у народу је за њу остао назив „попова кућа“. Видјевиши да је заоставштина њиховог претка пропала, братство Милидраговића је одлучио да је обнови и да јој врати стару функцију, окупљање народа Божијег након службе. Обнова је завршена 2010. године и од тада се Милидраговићи сваке године окупљају код своје светиње.

Св. Литургија у Доњем Селу

У Недјељу 14. 8. 2016. године у Дoњем Селу код Коњица, у гробљанској капели служена је Света Литургија. Свету Литургију служио је парох коњички јереј Милан Бужанин . Овом догађају присуствовало је око стотину људи, углавном становника овог села који су расељени по свијету, али било је и наколико садашњих становника села као и неколико коњичана. Ова капела је срушена у недавно протеклом рату и уз помоћ добрих људи је обновљена. У току је изградња и парохијског дома који је озидан и спреман за покривање. У овом селу је прије протеклог рата живјело углавном православно становништво, док сада тамо живи тек неколико православних породица . Након Св.Литургије и освећења темеља домаћини из Доњег Села и г.Љубо Ћећез припремили су трпезу љубави за све присутне.

Прослављена слава цркве у селу Главска

Данас је у селу Главска у Требињској Површи прослављена слава цркве. Црква је посвећена Преносу моштију светог архиђакона Стефана. То је стара средњевјековна црква, вјероватно задужбина требињске српске властеле Старчића, чији се представници у Главској спомињу још 1427. године.

Сваке године на овај празник, код цркве се окупи велики број вјерника – мјештана Главске, њихове родбине и пријатеља, из отаџбине и дијаспоре. Свету литургију служио је парох отац Момчило Пејичић. Након причешћивања вјерника и литије око цркве, сабрани вјерни народ поздравили су отац Момчило Пејичић и предсједник црквеног одбора и организатор прославе Славко Милишић. На први дан Великогоспојинског поста домаћини су за све присутне припремили посну трпезу.

Ипак данашњи празник био је посебан за цркву и вјерни народ у Главској. На радост свих присутних, данас је у овој цркви након више деценија обављена света тајна крштења – крштене су двије дјевојчице из породице Милишић, Катарина и Ирина. Њихова породица данас живи у Београду, гдје је из Главске отишао њихов дјед Драго. Катаринини и Иринини родитељи Ана и Мирко, имали су жељу да дјецу крсте у Требињу, односно у дједовини Милишића, у цркви светог архиђакона Стефана у Главској. Светој тајни крштења присуствовали су чланови породице, родбина и сви присутни вјерници.

Страдање села и цркве у рату 1991-1995

Требињско село Главска налази се на самом југу Херцеговине, недалеко од границе БиХ – Хрватска. Захваљујући свом положају, село Главска је у прошлости играло важну улогу у односима Требиња и Дубровника. Мало је познато да је у вријеме Другог свјетског рата Главска била главни центар за прихват савезничких војних мисија, као и важан савезнички обавјештајни пункт. Ово српско село одувијек је било саставни дио Требиња, све до краја 1995. године. Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, Главска је уз још 40 – так требињских села и насеља Иваница (у којима одувијек живе православни Срби), одвојена од матичне општине и припојена новоформираној „општини Равно“. Општини Требиње одузета је трећина пријератне територије, и на тај начин потврђена агресија тзв. Хрватске војске 1992. године у којој је опљачкано, попаљено и уништено 40 – так требињских насеља. У систематском затирању српског идентитета на југу Херцеговине (који траје и до данас) агресорска ХВ није поштедјела ни гробља и цркве. Велика већина цркава је запаљена, оскрнављена, неке су биле и миниране до темеља. Скоро сва гробља су поломљена и раскопана. Формирањем општине Равно, злочин над Србима југа Херцеговине тако је и озакоњен. Иако је несхватљиво, али свакако треба напоменути да од завршетка рата до данас ниједна власт у Требињу није скоро ни поменула, а камоли нешто предузела да укаже на злочин и страдање српског становништва на једној трећини одузете (окупиране) територије општине Требиње. Црква и гробље у Главској подијелили су судбину осталих окупираних села. Данас су скоро све цркве и сва гробља на овом подручју обновљени, највише захваљујући вјерном народу, односно појединцима – мјештанима.

Данашњим крштењем у цркви светог архиђакона Стефана у Главској овом страдалном мјесту, цркви и народу дата је нада и самопоуздање, али и потврда да послије великог страдања долази васкрсење и нови живот.

Милан Путица

Прослављен јубилеј 700 година постојања Манастира Возућица

Његово Преосвештенство Eпископ захумско-херцеговачки и приморски и Администратор Митрополије дабробосанске Господин Григорије, дана 07.августа 2016. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Возућица.

Епископ Григорије рекао је да овај манастир има велики значај за српски народ који је у Возући страшно пострадао у посљедњем рату. „Налазимо се у једном чудесном крају, чудесном манастиру и пред чудесном историјом. Ако кренемо од наших дана, та историја је крвава, несрећна и убилачка. Ако идемо све уназад до краља Драгутина, видјећемо да је било успона и падова“, рекао је Григорије који је данас служио Свету архијерејску литургију у Манастиру Света Тројица – Возућица поводом седам вијекова његовог постојања, годишњице од освештања обновљеног Манастира и 700 година од упокојења задужбинара и градитеља овог храма – краља Драгутина Немањића.

Епископ Григорије је указао на апостолску посланицу „благостиљајте оне које вас куну и гоне“.

„Благосиљајте и не куните. То је наша вјера хришћанска, најпарадоксалнија у томе што нам је забрањено да мрзимо, да мрзимо оне које нас мрзе, те што је наређено да благосиљамо оне које нас не воле“.

Протојереј Зоран Живковић, парох завидовићки и возућки, навео је да ће бити прослављено и 165 година од отварања српске школе која је радила код Манастира Возућица.

Он је истакао да се о Манастиру Возућица веома мало писало и говорило, али је тај духовни храм кроз своју историју увијек био снага и понос народу, што треба да остане и у будућности.

Живковић је истакао да је мало мјеста која имају привилегију да буду позната по некој старини, а Возућа то има и то треба његовати да што дуже траје.

„Зато нам је циљ да сваку прилику која нам се пружи искористимо да би овај духовни бисер, споменик културе, био у народу и народ у њему“.

Епископ Григорије је овим поводом указао на значај и потребу образовања и просвећивања.

Пресједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју, господин Зоран Благојевић подсјетио је на страдања Срба са овог подручја, на које се вратило свега око 570 становника од некадашњих 11.000.

Благојевић је указао на тежак положај Срба повратника, истакавши да нема куће која није обијена и домаћина чија шума није посјечена. Он је навео да Манастир Света Тројица – Возућица, који је током своје историје претрпио „многе вјетрове и олује“, није поштеђен ни у посљедњем сукобу.

Шеф Мисије ОЕБС у БиХ господин Џонатан Мур рекао је да ја обиљежавање данашњих манифестација у Возући веома важан догађај који указује на богатство разноврсних култура и историје којим се БиХ може поносити.

Господин Мур је истакао да је по питању одрживог повратка Срба на ово подручје свима јасно да услови нису савршени, али „да охрабрују посљедње иницијативе које предузимају локалне заједнице када је у питању повратак у Бочињу, Возућу и Маглај“.

Свечаност обиљежавања 700 година постојања Манастира отворена је ауторском пјесмом протојереја Зорана Живковића, посвећеном овом јубилеју, а коју су отпјевале у етно-стилу Тамара и Анастасија Живковић.

У културно-умјетничком програму учествовала је и Етно-група „Траг“ из Бањалуке и Културно-умјетничко друштво Добој. Манастир је 2004. године проглашен Спомеником културе БиХ, а његова обнова започела је 2006. године. Обновљени Манастир освештан је прошле године.

Након 1995. године на подручје возућке и стошке парохије у општини Завидовићи вратило се само око пет одсто Срба, или око 70 српских породица, док је прије рата у стошкој парохији живјело више од 600, а у возућкој више од 800 домаћинстава.

Захвалнице које су додијељене за допринос у обиљежавању Јубилеја 700 година манастира Возућица

 Шеф Мисије ОСЦЕ-а у БиХ г. Џонатан Мур
Српски члан Предсједништва БиХ г. Младен Иванић
РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Општина Завидовићи
Општина Жепче
Г.Стево Пашалић
Г.Зоран Благојевић
МАСТЕР БЦ Бањалука
Лука и Тода Благојевић
“ПАВКА“ -Жепче
Г.Ненад Цвјетковић
Г.Ален Ћосић
Протојереј – ставрофор Рајко Цвјетковић
Тамара и Анастасија Живковић за учешће у програму