Monthly Archives: август 2018

Велика Госпојина у Требињу

На празник успења Пресвете Богородице, у Требињу је служена божанствена литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Никола Јанковић, уз саслужење свештенства, ђаконства и вјерног народа. У пастирској бесједи отац Никола је нагласио значај празника истичући спремност служења Пресвете Богородице који је увијек имала према Богу и према ближњима. Данашњим празником завршен је госпојински пост којим су многобројни вјерници употпунили приступањем Светој чаши. 

Књижевно вече у Пребиловцима

У петак, 24. августа у амфитеатру храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима одржано је књижевно вече на коме су своја дела представили представници СПКД „Просвјете“ у Гацку. У току вечери наступ је имао и млади гуслар Милош Лучић из Гацка. Ово вече у Пребиловцима било је важно из још једног аспекта, а то је да је формиран иницијативни одбор за оснивање СПКД „Просвјета“ ГО Чапљина у Чапљини. Одбор ће у наредном периоду радити на припремању оснивачке скупштине на којоj ће и званично бити основан градски одбор Просвјете у Чапљини.

Преображење Господње у Требињу

Празник Преображења Господњег у Требињу ове године прослављен је торжествено како и доликује величини овог празника.

У навечерје празника, славе Саборног храма и града Требиња служено је празнично вечерње богослужење којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Господин Григорије уз саслужење свештеника и ђакона, а у присуству умировљеног Епископа Атанасија и новизабраног Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског архимандрита Димитрија.

На сам дан празника јутарње богослужење је почело у 8 часова. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Господин Григорије уз саслужење Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског Господина Атанасија, новизабраног Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског архимандрита Димитрија, свештеника и ђакона наше и других епархија Српске Православне Цркве од Америке до Аустралије. Црква је била препуна вјерног народа који се сабрао да заједничари у Тијелу и Крви Господњој на Славу Божију и на радост Небоземне Цркве. После прочитаног Светог Јеванђеља, надахнуто је бесједио Епископ Григорије који је још једном поучио вјерни народ како треба хришћански достојанствено живјети и радовати се.

 

После заамвоне молитве освећено је грожђе и преломљен је славски колач испред храма, након чега је славље настављено трпезом љубави у хотелу Леотар.

У вечерњим сатима Преображења Господњег улицама града Требиња кренула је свечана Литија у којој је учествовало више хиљада људи. Ове године као и многих предходних година својим присуством почаствовао нас је Његово Преосвешенство Епископ Будимљанско-Никшићки Господин Јоаникије, који је заједно са домаћином Епископом Григоријем и умировљеним Епископом Атанасијем те архимандритом Димитријем предводио овогодишњу свечану Литију. Од уважених гостију и ове године са нама је био Председник Републике Српске Господин Милорад Додик. На крају Литије пред мноштвом вјерног града Требиња Епископ Григорије је изговорио дирљиву опроштајну бесједу.

Бесједа Еп. Григорија

Обичај одржавања ове литије, која је постала симбол нашег града, започели смо давне 1992. године. Ова литија нас је, као наставак свете литургије, водила и још увијек води на гору Преображења. Tако нас је ова континуирана Служба Богу преображавала, исцјељивала, одобровољавала, упућивала ка Господу, а потом и једне ка другима. Тако је Требиње – наш чудесни мали град – постао град преображења и преображаја, његове улице постале су улице преображењске, док је требињски саборни храм постао стуб и тврђава у коју је свако било када током дана могао ући да заблагодари Господу, да пусти уздах и сузу и да добије опроштај и мир. Једном ријечју – да се преобрази. Дјеца, одрасли људи, сви који би ушли у тај храм па и у овај град могли су, ако су хтјели, осјетити тај додир преображењске свјетлости. А онда се над нама, као на гори Тавору, уздигао нови храм, Херцеговачка Грачаница, проповиједајући својом љепотом, а у њему је свој смирај и коначни преображај нашао бесмртни пјесник. Наши су манастири од разваљених пећина постали лучезарна свјетила којима идући у сусрет бивамо тајанствено озарени. У међувремену, међу нас је с острошке горе сишао наш брат и отац Василије и пустио свакога од нас да га загрли и цјелива. И наша пустиња је процвјетала, наше ријеке постале су крстионице кроз које су струјале воде освећења и преображења. И ми смо се, мили Требињци, заједно с градом и црквама тихо и нечујно преображавали и постајали браћа, сестре и пријатељи.

У долини у којој тече света ријека и рађају грожђе, смокве, нар и све остало лијепо и укусно, бивало је свакога новог Преображења све укусније и љепше. И зато људи из разних крајева желе да дођу на Преображење у Требиње, да се и сами преобразе, јер сви смо ми грешни и своја бића неријетко умјесто да преображавамо заправо изобличавамо. Увијек је било и увијек ће бити оних које је Преображење изобличавало али не зато што је тако хтио празник и преображени Исус – не, то је био увијек њихов избор и њихов рат против преображавања и поправљања. Сви ви који се сјећате разореног града, у коме бјеше све запустјело тих ратних година, вјерујем да ћете се сложити са мном да је овај град преображен. Али исто тако треба да имате на уму да преображавању нема краја и да смо још увијек на том путу, још смо у преображењским литијама и ходу ка бољем. Јер не треба никада да мислимо да је све апсолутно добро и да не може постати још боље. Зато стално идемо у сусрет Господу а Он нас пак усмјерава да идемо напријед, да се непрестано преображавамо, сусрећемо и волимо једни друге.

Драги народе, а поготово моји Требињци, живећи 25 година у овој благородној и благословеној долини Требишњице, у овом – како му само име каже – жртвеном пољу Требињу, често сам био, као и многи од вас, загледан у камену планину над нама – у наш Леотар. И сада сам потпуно увјерен да је тај камени лав симбол нашега града и да није – сигуран сам – Дучић случајно поставио ове камене лавице између којих пролазимо свакога дана. Јер након толико година служења у Херцеговини и Требињу схватио сам да је човјеку настањеном овдје задатак да буде лав. Тај задатак постављају му Леотар изнад нас и наши Његош и Дучић међу нама, тај задатак му, на концу, постављају наши преци пострадали за слободу и крст.

Стога ви, синови ових планина и поља, треба да се увијек и непрестано присјећате да сте позвани да будете храбри и непоколебљиви као лавови. А ја сам пак заувијек Богу благодаран што ми је допустио да столујем на трону који је установио највећи лав који је икада рођен међу Србима – Свети Сава. Благодаран сам на томе што сам прије готово 20 година уведен у трон на којем су столовали Свети Василије и Свети Петар новомученик и многи други. Посебно сам срећан што сам наслиједио правог духовног лава који не познаје страх, а каквом ми тек радошћу срце испуњава спознаја да долази један млади и дивни лав послије мене. 

Желио бих још да знате и то да сам одлуку да преузмем нову дужност донио сам , по благослову наше цркве и по својој слободној вољи. Када сам у двадесет и петој години оставио све и отишао у Острог, говорили су да сам вјероватно полудио. Ипак се испоставило да нисам, али када сам могао тада оставити све – није ми тешко ни у педесетој оставити част и власт и утицај који сам несумњиво стекао. Једноставно сам желио да се још једном у животу лишим власти и моћи, да направим мјеста другоме и бољем од себе и да, што је најбитније, одем тамо гдје је потреба и нужда већа и претежнија. Ако успијем у својој накани и учиним шта добро у новододијељеној епархији – биће то захваљујући Богу, а ако не успијем, биће то мој пропуст и кривица. У сваком случају, никада нећу моћи да будем несрећан и неиспуњен јер ће у мом срцу и овдје за мене увијек бити једина и света отаџбина Херцеговина.

Драги Херцеговци и Херцеговке, браћо и сестре, само вас једно молим – не дајте Цркву и светињу ни за шта. Чувајте домове и породице, будите духовно лавови, никада не губите љубав и храброст и увијек се запитајте у чијем сте друштву и да ли сте достојни лавова које малоприје поменусмо. А што се мене пак тиче – мада је то у овом контексту најмање важно – ја, по природи ствари, никада не могу одавде сасвим отићи јер овдје су моји најмилији гробови и моји најмилији пријатељи. Физички могу бити одсутан, али не и духовно и све што будем могао помоћи, колико то буде у мојој моћи, помагаћу, увијек.

На крају, желим још само да заблагодарим Богу ријечима: хвала ти, Боже, и опрости ми! И хвала вама, браћо и сестре, и опростите ми и ви. Својим непријатељима опраштам све увреде и клевете и не кунем их већ благосиљам. Останите у љубави Христовој и у љубави међусобној. На многаја љета и да благослов Божји буде с вама у све вијекове вијекова! Амин.

Свето Преображење Господње у Билећи

Свето Преображење Господње свечано је прослављено и у Билећи. Велики број билећана окупио се у Саборном храму Св. Саве да литургијски прослави овај велики празник Господњи. Светим богослужењем началствовао је билећки парох јереј Александар Грчић. Након Свете тајне Причешћа, освећено је грожђе које је потом подјељено свима присутним. 

Слава Храма у Клепцима

Прослава храмовне славе у Клепцима започела је у четвртак 18. августа празничним вечерњим богослужењем на којем се окупио велики број мештана овог села и дијаспоре, који су након богослужења наставили дружење у селу. Свету Литургију на сам дан празника служио је надлежни парох јереј Марко Гојачић. Након Литургије испред храма је пререзан славски колач и освећено грожђе.

 

Света Литургија у Доњем Селу

У Недјељу  12. 08. 2018. године у Дoњем  Селу  код Коњица, у гробљанској капели, служена је Света Литургија. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Лазар Манигода уз саслужење пароха  коњичког  протојереја-ставрофора Милана Бужанина . Овом  догађају присуствовало је  око стотину људи углавном становника овог села који су расељени по свијету али било је и наколико садашњих становника села као и неколико коњичана. Ова капела је срушена у недавно протеклом рату и уз помоћ добрих људи је обновљена. У току је изградња и Парохијског Дома који је озидан и спреман за покривање. У овом селу је прије протеклог рата живјело углавном православно становништво,  док сада тамо живи тек неколико православних породица .  Након Св.Литургије  домаћини из Доњег Села и  г.Љубо Ћећез  припремили  су  трпезу љубави за све присутне.

Бесједа Еп. Григорија у Коњицу

Слава храма у селу Главска

У недељу 12.августа храм Светог архиђакона Стефана у селу Главска прославио је Крсну славу. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја и околних мјеста. Послије литије и ломљења славског колача припремљена је трпеза љубави. Слави храма у Главској, присуствовао је Градоначелник града Требиња Лука Петровић са својим сарадницима.
Овај древни храм у Главској своје оснивање веже за Средњи вијек и он најбоље свједочи о постојаности српског народа, скоро на самој обали Јадранског мора.
Село Главска смјештено је на само неколико километара од државне границе БиХ – Хрватска, па је тако и најјужније српско село Херцеговине.

Бесједа о. Владана Перишића на Мт 18, 23-35

Освећењe обновљеног Храма у Коњицу

У Суботу 11. Августа 2018. године на дан када наша Црква прославља Свете мученике  Калиника и Серафиму, у град Коњиц од раног јутра пристизали су вјерници, махом рођени Коњичани, а данас разасути по свим крајевима свијета, како би узели своје учешће у најзначајнијем догађају  за њихову парохију у овом граду од протеклог рата – Освећењу обновљеног Саборног Храма Светог Василија Великог.

Сабрани народ испред новообновљеног храма дочекао је своје Архипастире, Епископа Захумско-херцеговачког г. Григорија и Архимандрита Димитрија новоизабраног Епископа, који су са свештенством Епархије Херцеговачке, и гостију из других Епархија извршили Освећење Храма, а потом  служили Божанску Литургију. Храм је био до краја испуњен вјерницима, који су су са сузама у очима слушали ријечи бесједе свог Владике Григорија , који се сетио тешких и страшних година кроз које је ова парохија пролазила, и свих невино пострадалих парохијана, али и позвао вернике да се надају и верују у спасење и бољу будућност. Епископ се посебно осврнуо на пароха оца Милана Бужанина, и његову породицу која је пружила највећу жртву за обнову храма и парохијског живота, те га наградио највећим Црквеним одликовањем- правом ношења напрсног Крста.

Након свете Литургије и Причешћа вјерног народа приређен је свечани ручак. У току ручка подељене су захвалнице свим донаторима, и поздрављени су сви гости који су у великом броју узели учешће у овом догађају. Уз музику и разговор настављено је дружење, које је трајало до вечерњих часова.

Слава Богу за све!

Бесједа Еп. Григорија

Слава храма Светог великомученика Пантелејмона на Алексиној међи

Дана 9. августа 2018.год. на Алексиној међи код Требиња прослављена је слава храма Светог Пантелејмона. Литургију је служио свештеник Ненад Илић, уз саслужење протојереја-ставрофора Александра Илића , мјесног пароха Душка Шаровића и јерођакона Антонија (Глишића) из манастира Тврдош. Литургији је присуствовао велики број вјерника. Након причешћивања преломљен је славски колач, након чега је услиједио и славски ручак.

јереј Душко Шаровић

„Заиграјмо за Пребиловце“

Под слоганом „Заиграјмо за Пребиловце“, у организацији Епархије ЗХиП, СПЦО Чапљине, општине Невесиње, ФК Вележа из Невесиња и клуба навијача из Невесиња, одиграна је на дан прославе Светих Пребиловачких новомученика хуманитарна утакмица за изградњу првог спортског терена у Пребиловцима, између ветерана ФК Црвена Звезда из Београда и ФК Вележ из Невесиња. Саму организацију утакмице помогли су и ХЕТ Требиње, Град Требиње, општина Чапљина, Општина Љубиње, фирма Кока продукт Љубиње и Љбиље Љубиње, као и сви гледаоци који су куповином карте дали допринос овом догађају и тиме помогли саму организацију. Сав приход од утакмице искористиће се за почетак радова на изградњи спортског терена у Пребиловцима. На одушевљење присутних гледалаца Црвена звезда је постигла три а Вележ један гол. По завршетку утакмице организована је вечера на којој су представници ФК Вележа и општине Невесиње уручили поклоне ветеранима Звезде и међусобно разменили утиске одушевљења заједничким сусретом, са жељом да ова посета не буде њихова последња. Пре поласка за Београд делагација ветерана посетила је храм Христовог васкрсења у Пребиловцима, чију су градњу помогли и 1991. године.