Мани(р)фестивал пута ка смислу

Скуп Теологија у јавној сфери овогодишњим одржавањем реализован је по шести пут. Иако је током протеклих година почетна намјера остала иста, уз релативно брзо дефинисање главног наслова, неки, такорећи ‘преднаслов’, којим се на извјестан начин означавало шта је то Теологија у јавној сфери, готово из године у годину се мијењао. Са потребом да се што широј и разноврснијој публици представи шта је то што се насловљава тим главним насловом, а чини се без неке нарочите свјесности и придавања важности тој честој промјени његовог преднаслова, непретенциозно се испољавала, уствари, уникатност овог скупа.

Првобитно настао као један од важнијих, а ипак не и једини, садржај, Епархијских дана Епископије захумско-херцеговачке и приморске, овај скуп, иако још незасебан догађај, истовремено се називао симпосионом. И првобитна етимологија (пити заједно), указивала је сада свакако и превасходно на Пиће ново и на Гозбу евхаристијску, на коју је све на крају, а од самог почетка, и упућивало. Мада се, можда понекад, током скупа разговарало искључиво у кругу стручњака, никада то нису били представници само једне науке, а поготово није расправљано само о једном питању, што све, на поједним мјестима, означава појам симпосион. Умећући уз научнике и умјетнике, а публикујући се, дакле обзнањујући се и отварајући, према широј публици, па тако и према лаицима, а свакако одговарајући на потребе лаоса Божијег, Теологија у јавној сфери бива просто скуп, називан и својеврсним фестивалом науке и умјетности. Тематски се проширујући и обрађујући, поред теолошких, и политичка, економска, социолошка.., али и питања из природних наука, па и умјетности.., а продирући дубоко кроз све слојеве јавне сфере, оно што је насловљено као Теологија у јавној сфери испољавало се и кроз разне форме, називано и манифестацијом, која се манифестовала у облику панел дискусија, предавања, промиција, разговора, презентација, изложби, концерата, па и у форми кратких предавања, по узору на TED conference.

Према свему исказаном, наслов овог кратог осврта, наравно, не претендује да постане неки неологизам у лингвистичком смислу, него указује на, и наглашава уникатност скупа Теологија у јавној сфери, који према већ изложеној константи квалитета, несталности епитета и разуђености варијетета испољавања, као да изискује и неки уникатни преднаслов. Отуда је скуп Теологија у јавној сфери овде означен као мани(р)фестивал, што је, условно речено, неологизам састављен од бар три – четири ријечи: манифест(ација) – јавно испољавање, изражавање мишљења, одобравања или негодовања, расположења уопште; фестивал – свечаност, светковина, празник; манир – начин понашања, приступ, методологија, па и умјетнички потез, мада не и у својој негативној конотацији. Дакле, Теологија у јавној сфери, као светковина јавног изражавања и образац понашања на путу ка смислу постојања, ка Богу.

Ето, с том идејом својеврсног, можда сведеног и једноструког, ажурирања стања скупа Теологија у јавној сфери настаје и овај осврт, рачунајући на то да све овогодишње, па и шестогодишње садржаје и све друге техничке информације о организатору, времену и простору одржавања могу лако бити пронађене на сајту Епископије захумско-херцеговачке и приморске.

Ђакон Бранислав Рајковић

Први дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

Други дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

Трећи дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

У суботу 9.2.2019. од 17.30 часова,  професор Универзитета Конкордија у Монтреалу (Канада)  др Лучијан Турческу говорио је на тему Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе. Непосредно након поменутог предавања затварајући радни дио Шестог годишњег скупа, присутнима се обратио епископ диселдорфски и њемачки Григорије, а након њега, у име организатора, и директор Центра за философију и теологију Требиње, протопрезвитер ставрофор Владан Перишић.

Дискусија на тему „Богатство и сиромаштво у свијету екстремних неједнакости“ одржана је у суботу од 11 часова. О томе који су узроци нарастајућег јаза између екстремно богатих и екстремно сиромашних, о томе на који начин се ове друштвене класе доживљавају у различитим дијеловима планете, као и шта библијска теологија може да нам каже о овим проблемима говорили су доц. др Ненад Божовић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду), доц. др Владан Ивановић (Економски факултет, Универзитет у Крагујевцу) и мср Зоран Ћирјаковић (Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум).

У петак, од 17.30 часова, на тему Мит, нација, црква, држава говорили су доц. др Душан Крцуновић (Филозофски факултет, Универзитет Црне Горе), проф. др Богољуб Шијаковић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) и Срђан Шљукић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду). Расправљајући о концепту мита и улози митолошког мишљења у процесу креирања идентитета нације и цркве, саговорници су се осврнули и на злоупотребу мита у дневно-политичке сврхе.