Monthly Archives: фебруар 2019

Трећи дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

Трећег и посљедњег радног дана скупа „Теологија у јавној сфери”, према плану манифестације, одржана је посљедња панел дискусија, разговор о књизи, а приређено је и главно предавање.
У панел дискусији, која је одржана у Културном центру Требиње, под насловом „Богатство и сиромаштво у свијету екстремних неједнакости”, уз вођење мср Андрее Јовановић, учествовали су: доц. др Ненад Божовић, доц. др Владан Ивановић и мср Зоран Ћирјаковић.

 

 

Нешто касније, истог дана, у Музеју Херцеговине Требиње уприличен је разговор о књизи доц. др Растка Јовића „Динамика хришћанског идентитета”.

 

Главно предавање овогодишњег Скупа одржао је проф. др Лучијан Турческу, излажући своја разматрања на тему „Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе.”
Непосредно након поменутог предавања затварајући радни дио Шестог годишњег скупа, присутнима се обратио епископ диселдорфски и њемачки Григорије, а након њега, у име организатора, и директор Центра за философију и теологију Требиње, протопрезвитер ставрофор Владан Перишић.

Видео запис – „Теологија у јавној сфери 2019.“ – Три кратка предавања

У петак, 8. фебруара од 11 часова, одржана су три кратка предавања. Прво, на тему „Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва“ одржао је професор Електротехничког факултета у Београду др Жељко Ђуровић. Професор Филозофског факултета и угледни економиста др Миодраг Зец говорио је на тему „Држава – могући концепти“, док је Благоје Пантелић, уредник портала Теологија.нет, говорио о овом порталу и његовом утицају, као и о стању црквених медија уопште.

Други дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

Јединствена манифестација „Теологија у јавној сфери” у свом другом дану, шесте године свог одржавања, манифестовала се кроз три кратка предавања, презентацију, разговор о књизи и панел дискусију.
На почетку радног дијела дана одржана су три краћа предавања, по узору на чувене TED talks, која су привукла пажњу већ својим насловима, одржавајући је до самог краја говора сва три предавача. На тему „Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва” говорио је проф. др Жељко Ђуровић. „Држава – могући концепти”, тема је којом се бавио проф. др Миодраг Зец. Теолог Благоје Пантелић говорио је на тему „Црква, медији, критика – Шта је Теологија.нет”, пружајући присутнима и широј црквеној али и јавности уопште ретку прилику да чују оштру критику црквених медија и то изнесену, уствари, као самокритику.

 

Непосредно након поменутих краћих предавања, такође у Културном центру Требиње, услиједила је презентација Идејног рјешења спомен села у Мркоњићима, којој су присуствовали премијер и други представници Владе Републике Српске, као и представници Града Требиња.

 

У амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент, средином овог другог дана Симпосиона приређен је разговор о књизи проф. др Предрага Драгутиновића „Interpretation of Scripture in the Orthodox Church: Engaging. Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies”, који је са аутором водио доц. др Андреј Јефтић, а током које су присутни могли да уживају у једном врло садржајном дијалогу.

 

Трећа по реду, на овогодишњем Скупу, а једина панел дискусија током његовог другог дана имала је за наслов „Мит, нација, црква, држава”, током које су своја становишта износили доц. др Душан Крцуновић, проф. др Богољуб Шијаковић и проф. др Срђан Шљукић уз модерацију Вукомана Миленковића.

 

Видео запис – „Теологија у јавној сфери 2019.“ друга панел дискусија

Првог дана симпосиона, од 17.30 часова, одржана је друга расправа на тему Теологија – истина – помирење: појам мира у светим списима, у којој су учествовали декани теолошких факултета у БиХ: проф. др Дарко Томашевић (Католички богословни факултет, Универзитет у Сарајеву), проф. др Владислав Топаловић (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву) и проф. др Зухдија Хасановић (Факултет исламских наука, Универзитет у Сарајеву). Модератор ове панел дискусије био је доц. др Марко Вилотић.

Видео запис – „Теологија у јавној сфери 2019.“ отварање и прва панел дискусија

У организацији Центра за философију и теологију из Требиња, у сали Културног центра у Требињу 7. фебруара 2019., отворен је шести годишњи скуп Теологија у јавној сфери. У наставку одржана је прва панел-дискусија на тему Црква и просветитељство: шта (ни)смо научили од Доситеја. Разговор, у коме су учествовали проф. др Никола Грдинић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду), проф. др Ненад Ристовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) и проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) имао је за циљ да размотри идеју водиљу Доситејевог просветитељског дјеловања и начин на који је она прихваћена у Цркви, тада и данас. Модератор ове панел дискусије био је Благоје Пантелић.

Предсједник Владе РС Радован Вишковић посјетио Епархију ЗХиП

Епископ ЗХиП Димитрије, у Епархијском Дому у Требињу, састао се са премијером Владе Републике Српске Радованом Вишковићем. Предсједник Владе РС рекао је да ће Влада Републике Српске и у наредном периоду подржати све активности Епархије захумско-херцеговачке и приморске, првенствено завршетак Саборног храма у Мостару и изградњу духовног центра у селу Мркоњићи.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије изразио је захвалност премијеру Вишковићу због посјете Требињу и Херцеговини, наводећи да је Влада Републике Српске увијек имала разумијевања за потребе Епархије на чијем је челу.

Први дан скупа „Теологија у јавној сфери 2019.“

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота.

„Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. 

Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. 

У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. 

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. 

„Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. 

Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. 

„Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић.

Извор:СРНА

 

У наставку одржана је прва панел-дискусија на тему Црква и просветитељство: шта (ни)смо научили од Доситеја. Разговор, у коме су учествовали проф. др Никола Грдинић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду), проф. др Ненад Ристовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) и проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) имао је за циљ да размотри идеју водиљу Доситејевог просветитељског дјеловања и начин на који је она прихваћена у Цркви, тада и данас. Модератор ове панел дискусије био је Благоје Пантелић.

 

 

Првог дана симпосиона, у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент у Требињу, представљена je књига Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о цркви и секуларизму, чији је аутор доц. др Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Разговор са аутором књиге водио је доц. др Андреј Јефтић

 

Истог дана, од 17.30 часова, одржана је друга расправа на тему Теологија – истина – помирење: појам мира у светим списима, у којој су учествовали декани теолошких факултета у БиХ: проф. др Дарко Томашевић (Католички богословни факултет, Универзитет у Сарајеву), проф. др Владислав Топаловић (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву) и проф. др Зухдија Хасановић (Факултет исламских наука, Универзитет у Сарајеву). Модератор ове панел дискусије био је доц. др Марко Вилотић.

 

 

У вечерњим часовима у галерији Културног центра, отворена је изложба „Лично“ – портрети жртава рата, чији је аутор Велија Хасанбеговић.

 

 

Поздравна ријеч о. Владана Перишића на отварању скупа „Теологија у јавној сфери“ 2019.

 

Драги гости и пријатељи,

Као што можете да видите, овај скуп из године у годину показује жељу нас црквених људи да суштински допринесемо стварању атмосфере слободног дијалога у којој сви заинтересовани могу уживати у излагањима и расправама стручњака из најразличитијих области науке и културе, који су свој живот посветили трагању за истином у тим областима. О тим стварима ми желимо да учимо од њих, али и да настојимо да са њима успоставимо плодан дијалог. Оваквим својим ставом ми исповиједамо, од неких чланова цркве заборављену истину, да црква не постоји да би другима доцирала (или народски речено: поповала), поготово не о стварима у које се не разумије, него да, учећи о тим стварима од оних који о томе много више знају, развије однос узајамног повјерења да би им евентуално, у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем, могла упутити ријеч о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у којем тај смисао све више измиче, те да људима поново укаже на истинског Бога, овога пута не представљеног као свемоћно биће које служи томе да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, него Бога чија је природа доброта и милостивост према свима, а прије свега према према онеправдованима и маргинализованима, према преваренима и осиромашенима. Због њих ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању односа богатства и сиромаштва у овом свијету у којем су они који су га креирали успјели да успоставе екстремну неједнакост међу људима.

Притом, доба у којем о свему овом размишљамо, мјесто на којем то чинимо, а посебно Бог коме се молимо, обавезују нас да недвосмислено међу људима промовишемо мир а не сукоб. У својој Бесједи на гори Исус нам објашњава ко је све блажен, тј. кога је све Бог погледао, и вели да су то они који су гладни и жедни правде, јер ће је се једнога дана ње наситити, такође и да су то они који имају милости према другима, јер ће Бог због тога и према њима имати милости, усто и они који су чистог срца јер ће видјети Бога итд, итд, али врхунац блаженства Исус оставља за оне за које каже да ће бити сами синови Божији (као што је и он сам) а то су миротворци. Ту је Исус толико недвосмислен, да хришћани немају никаквог изговора уколико не граде мир него хушкају на рат, уколико своје неријетко преваром стечене позиције у друштву бране тиме што цијело друштво непрестано држе на ивици рата само да би задржали своје привилегије. Ако ништа друго, то што су хришћани обавезује их да активно чине све што је до њих да граде и утврђују мир, а не да пасивно посматрају како их политиканти, националисти и шовинисти својом демагогијом полако али сигурно стављају у своју нечасну службу. Због овога ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању појма мира у светим списима хришћана и муслимана (тј. главних помагача безбожних господара рата на овим просторима), а једна друга трибина улози коју савремени митови могу имати у свему томе.

Неки кажу да је Доситеј у Србију донио просветитељство и кромпир. И да се кромпир примио. Да ли је то баш тако, и колико у овој шали има шале, чућемо од учесника трибине о Доситеју, оснивачу Београдског универзитета, чија 280годишица рођења пада у ову годину.

Поред тога, сваког дана биће нам представљена по једна одабрана теолошка књига, а видећемо и изложбу одличних фотографија. Ове године ћемо моћи истовремено и да уживамо и да учимо слушајући о томе колико информационе технологије позитивно а колико негативно утичу на процес образовања омладине као и на научно стваралаштво. Слушаћемо такође и о томе у чему је разлика између демократске и ауторитарне државе, како бисмо лакше препознали у којој од њих живимо. Уз то, биће говора и о квалитету црквених медија и проблемима са којима се сусрећу. И на крају о томе како се пад тзв. Гвоздене завјесе између европског истока и европског запада очитовао у домену религије. Ко остане до недјеље увече моћи ће да ужива у концерту црквених хорова.

У свему овоме желимо да се наредних дана добро осјећате, да се међусобно упознајете и дружите, да искористите присуство наших уважених гостију и да их питате све што би могло разријешити ваше недоумице у вези са проблемима о којима ове године расправљамо. Вјерујем да ће се и ове године сви наши гости (било да су учесници или не) пријатно осјећати захваљујући познатој гостољубивости Требињаца. Добро нам дошли!

Епархија ЗХиП издала златник поводом јубилеја 800 година од свог оснивања (1219 – 2019)

Епархија Захумско – херцеговачка и приморска је у сарадњи са Златарном Цеље, уз помоћ донатора, издала златник поводом значајног јубилеја, 800 година свог постојања. Ове 2019.године славимо 800 година аутокефалности наше цркве, а уједно и јубилеј установљења наше епархије од стране првог Архиепископа жичког Светог Саве. Прије 800 година, 1219.године основана је епархија Хумска са сједиштем у Стону на полуострву Пељешац у манастиру Пресвете Богородице. Први епископ хумски био је Иларион.

Епархија је израдила два златника, већи и мањи. Већи је пречника 38mm и тежине 34,55gr, а мањи је пречника 27mm и тежине 17,28gr. Златници су израђени од најчистијег и најквалитетнијег злата.

Умјетничко рјешења златника урадио је парох дубровачки, отац Стеван Ковачевић. На предњој страни златника налази се Катедрални храм наше епархије и натпис: „800 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ЗХиП 1219. – 2019.“, а на другој страни је уже језгро Старог града Мостара са Саборном црквом у пламену и оштећеним Старим мостом са натписом: „ХРАМ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОСТАРУ 1873. – 1992.“.

Златници су упаковани у оригиналну амбалажу Златарне Цеље са жигом златарне и жигом епархијског јубилеја. Сваки златник посједује цертификат и једну малу књижицу са текстом који слиједи.

ОСАМ ВИЈЕКОВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У бурној и знаковитој историји Српске православне цркве било је на десетине преломних тренутака и догађаја, успона и падова који су ту историју трајно обликовали и одредили. У том мноштву догађаја издваја се нарочито један преломни тренутак који представља сржну тачку и прекретницу у осмовјековном трајању наше цркве. Ријеч је, наравно, о гласовитој 1219. години када је Свети Сава, најзнаменитија личност не само у историји православног хришћанства на овим просторима, већ и у цјелокупној историји нашег народа, издејствовао код тадашњег васељенског патријарха самосталност цркве коју уздиже у ранг архиепископије. Од те 1219. и Савиног круцијалног чина траје континуирана борба и настојање да се ова најзначајнија тековина првог жичког архиепископа и истинског утемељивача Српске православне цркве одржи и опстане упркос честим историјским ударцима и искушењима који су неријетко угрожавали и доводили у питање њен даљи опстанак и трајање. Сви догађаји у историји нашег народа и цркве одређују се и самјеравају управо у односу на тај кључни 13. вијек и његову најзначајнију годину. Данас, осам вијекова послије, важност и значај Савиног чина, освијетљеног са замашне временске дистанце и сагледаног кроз призму збивања која су му претходила, баш као и оних којима он претходи, оцртава се у својој истинској пуноћи и несамјерљивом значењу.

Када је ријеч о збивањима која претходе и битно утиру пут мисији првог и најзначајнијег српског арихепископа и просвјетитеља, у првом реду треба се присјетити дјеловања једних од првих апостола Христове цркве – великог апостола Павла и његовог ученика апостола Тита, који на извјестан начин постављају темеље будућој Српској православној цркви оснивањем хришћанске цркве и првих хришћанских заједница на овим просторима. Да би досегла своју пуну самосталност, хришћанска црква требало је да прође кроз дуго раздобље од 13 турбулентних вијекова, који, између осталог, обухватају и дјеловање солунске браће, светих Ћирила и Методија, те уједињење српских области под владарском круном Немањића. Они пак догађаји који слиједе након 1219. године највише су осјенчени управо турским освајањем српских територија и укидањем Патријаршије (и њеним, додуше, кратковјеким поновним успостављањем), што ће довести до дисконтинуитета у историји наше цркве, која је, упркос вишевјековном процесу дезинтеграције, успјела у другој деценији 20. вијека, на темељу црквене зиданице коју је саградио најмлађи син Стефана Немање, повратити своју самосталност. Нови ударац, подједнако силан и снажан као и претходни које примала кроз своју дугу историју, Српска црква добија током и након завршетка Другог свјетског рата, који је једновремено означио и почетак петодеценијског раздобља њеног потискивања и крајње маргинализавије. Један нови рат и нови историјски потреси који су још једном из темеља продрмали српски народ почетком посљедње деценије 20. вијека – отворили су ново раздобље у историји цркве којим започиње период њеног унутрашњег обнављања и враћања достојанства и угледа који јој припадају. Посриједи је процес који, у извјесном смислу, траје и данас и из чијег окриља и самјеравамо осмовјековну историју наше цркве.

Оно на шта свакако ваља подсјетити на крају овог кратког осврта јесте и чињеница да Српска црква, од свог оснивања до данас, прати и дијели судбину народа којем припада а која је једно непрестано кретање између страдања и обнављања, смрти и васкрсења, успињања и посртања; судбину која нас укрепљује у спознаји о постојаности, чврстини и непорозности црквеног и националног темеља постављеног руком првог жичког архиепископа далеке 1219. године. Историја Српске цркве уједно је и историја наше херцеговачке епархије, а историја наше епархије јесте историја Саборне цркве Свете Тројице у Мостару – историја распињања и васкрсавања!

Херцеговачка епископија је кроз вијекове мијењала своје сједиште, од Стона, Тврдоша, Дужи па све до Мостара. Данас јој је сједиште у Мостару и Требињу. Мостар се и данас обнавља заједно са својом Саборном црквом. Стари мост, симбол Мостара, у свом полумиленијумском трајању преживио је многе владаре и ратове. Посљедњи рат, на самом крају другог миленијума, није преживио. Обновљен је и пуним сјајем је засјао на почетку 21. вијека. Мостару је враћен његов симбол.

Саборна црква, други симбол Мостара, запаљена је и до темеља разрушена годину прије рушења Старог моста. Њена обнова се приводи крају, а с њом се обнавља и наш народ и вишевјековно сједиште наше епископије.

Епископ Григорије

 

Сви заинтересовани могу поручити и већи и мањи златник код Златарне Цеље преко наше канцеларије у Мостару.

Епархијска канцеларија у Мостару:
ул.Конак 7
88000 Мостар
тел. +387 36 554 121
факс +387 36 554 120
е-пошта: spcmostar@gmail.com

Радио емисија „У СРЕТАЊЕ ПРАЗНИКУ“ – 14. епизода

Школско такмичење из православне вјеронауке

Овогодишњи циклус такмичења из православне вјеронауке, који спроводи Министарство просвјете и културе у свим основним школама Републике Српске,  у „ОШ Вук Караџић“ у Требињу је почео данас, првом етапом такмичења, односно школским такмичeњем. Тема на коју су ученици шестих разреда рјешавали задатке и питалице је Свети Сава и самосталност Српске Цркве. Вељко Шекарић, Анђела Бокоњић и Ђорђе Бајчетић су  у томе показали најбоље резултате и своју школу ће представљати на општинском такмичењу за непуних мјесец дана. ЦО Требиње је као и претходних година подржала такмичење.