Трећег и посљедњег радног дана скупа „Теологија у јавној сфери”, према плану манифестације, одржана је посљедња панел дискусија, разговор о књизи, а приређено је и главно предавање.
У панел дискусији, која је одржана у Културном центру Требиње, под насловом „Богатство и сиромаштво у свијету екстремних неједнакости”, уз вођење мср Андрее Јовановић, учествовали су: доц. др Ненад Божовић, доц. др Владан Ивановић и мср Зоран Ћирјаковић.

Нешто касније, истог дана, у Музеју Херцеговине Требиње уприличен је разговор о књизи доц. др Растка Јовића „Динамика хришћанског идентитета”.

Главно предавање овогодишњег Скупа одржао је проф. др Лучијан Турческу, излажући своја разматрања на тему „Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе.”
Непосредно након поменутог предавања затварајући радни дио Шестог годишњег скупа, присутнима се обратио епископ диселдорфски и њемачки Григорије, а након њега, у име организатора, и директор Центра за философију и теологију Требиње, протопрезвитер ставрофор Владан Перишић.

У петак, 8. фебруара од 11 часова, одржана су три кратка предавања. Прво, на тему „Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва“ одржао је професор Електротехничког факултета у Београду др Жељко Ђуровић. Професор Филозофског факултета и угледни економиста др Миодраг Зец говорио је на тему „Држава – могући концепти“, док је Благоје Пантелић, уредник портала Теологија.нет, говорио о овом порталу и његовом утицају, као и о стању црквених медија уопште.

Јединствена манифестација „Теологија у јавној сфери” у свом другом дану, шесте године свог одржавања, манифестовала се кроз три кратка предавања, презентацију, разговор о књизи и панел дискусију.
На почетку радног дијела дана одржана су три краћа предавања, по узору на чувене TED talks, која су привукла пажњу већ својим насловима, одржавајући је до самог краја говора сва три предавача. На тему „Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва” говорио је проф. др Жељко Ђуровић. „Држава – могући концепти”, тема је којом се бавио проф. др Миодраг Зец. Теолог Благоје Пантелић говорио је на тему „Црква, медији, критика – Шта је Теологија.нет”, пружајући присутнима и широј црквеној али и јавности уопште ретку прилику да чују оштру критику црквених медија и то изнесену, уствари, као самокритику.

Непосредно након поменутих краћих предавања, такође у Културном центру Требиње, услиједила је презентација Идејног рјешења спомен села у Мркоњићима, којој су присуствовали премијер и други представници Владе Републике Српске, као и представници Града Требиња.

У амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент, средином овог другог дана Симпосиона приређен је разговор о књизи проф. др Предрага Драгутиновића „Interpretation of Scripture in the Orthodox Church: Engaging. Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies”, који је са аутором водио доц. др Андреј Јефтић, а током које су присутни могли да уживају у једном врло садржајном дијалогу.

Трећа по реду, на овогодишњем Скупу, а једина панел дискусија током његовог другог дана имала је за наслов „Мит, нација, црква, држава”, током које су своја становишта износили доц. др Душан Крцуновић, проф. др Богољуб Шијаковић и проф. др Срђан Шљукић уз модерацију Вукомана Миленковића.

Првог дана симпосиона, од 17.30 часова, одржана је друга расправа на тему Теологија – истина – помирење: појам мира у светим списима, у којој су учествовали декани теолошких факултета у БиХ: проф. др Дарко Томашевић (Католички богословни факултет, Универзитет у Сарајеву), проф. др Владислав Топаловић (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву) и проф. др Зухдија Хасановић (Факултет исламских наука, Универзитет у Сарајеву). Модератор ове панел дискусије био је доц. др Марко Вилотић.

У организацији Центра за философију и теологију из Требиња, у сали Културног центра у Требињу 7. фебруара 2019., отворен је шести годишњи скуп Теологија у јавној сфери. У наставку одржана је прва панел-дискусија на тему Црква и просветитељство: шта (ни)смо научили од Доситеја. Разговор, у коме су учествовали проф. др Никола Грдинић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду), проф. др Ненад Ристовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) и проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) имао је за циљ да размотри идеју водиљу Доситејевог просветитељског дјеловања и начин на који је она прихваћена у Цркви, тада и данас. Модератор ове панел дискусије био је Благоје Пантелић.

Драги гости и пријатељи,

Као што можете да видите, овај скуп из године у годину показује жељу нас црквених људи да суштински допринесемо стварању атмосфере слободног дијалога у којој сви заинтересовани могу уживати у излагањима и расправама стручњака из најразличитијих области науке и културе, који су свој живот посветили трагању за истином у тим областима. О тим стварима ми желимо да учимо од њих, али и да настојимо да са њима успоставимо плодан дијалог. Оваквим својим ставом ми исповиједамо, од неких чланова цркве заборављену истину, да црква не постоји да би другима доцирала (или народски речено: поповала), поготово не о стварима у које се не разумије, него да, учећи о тим стварима од оних који о томе много више знају, развије однос узајамног повјерења да би им евентуално, у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем, могла упутити ријеч о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у којем тај смисао све више измиче, те да људима поново укаже на истинског Бога, овога пута не представљеног као свемоћно биће које служи томе да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, него Бога чија је природа доброта и милостивост према свима, а прије свега према према онеправдованима и маргинализованима, према преваренима и осиромашенима. Због њих ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању односа богатства и сиромаштва у овом свијету у којем су они који су га креирали успјели да успоставе екстремну неједнакост међу људима.

Притом, доба у којем о свему овом размишљамо, мјесто на којем то чинимо, а посебно Бог коме се молимо, обавезују нас да недвосмислено међу људима промовишемо мир а не сукоб. У својој Бесједи на гори Исус нам објашњава ко је све блажен, тј. кога је све Бог погледао, и вели да су то они који су гладни и жедни правде, јер ће је се једнога дана ње наситити, такође и да су то они који имају милости према другима, јер ће Бог због тога и према њима имати милости, усто и они који су чистог срца јер ће видјети Бога итд, итд, али врхунац блаженства Исус оставља за оне за које каже да ће бити сами синови Божији (као што је и он сам) а то су миротворци. Ту је Исус толико недвосмислен, да хришћани немају никаквог изговора уколико не граде мир него хушкају на рат, уколико своје неријетко преваром стечене позиције у друштву бране тиме што цијело друштво непрестано држе на ивици рата само да би задржали своје привилегије. Ако ништа друго, то што су хришћани обавезује их да активно чине све што је до њих да граде и утврђују мир, а не да пасивно посматрају како их политиканти, националисти и шовинисти својом демагогијом полако али сигурно стављају у своју нечасну службу. Због овога ће једна трибина овогодишњег скупа бити посвећена разматрању појма мира у светим списима хришћана и муслимана (тј. главних помагача безбожних господара рата на овим просторима), а једна друга трибина улози коју савремени митови могу имати у свему томе.

Неки кажу да је Доситеј у Србију донио просветитељство и кромпир. И да се кромпир примио. Да ли је то баш тако, и колико у овој шали има шале, чућемо од учесника трибине о Доситеју, оснивачу Београдског универзитета, чија 280годишица рођења пада у ову годину.

Поред тога, сваког дана биће нам представљена по једна одабрана теолошка књига, а видећемо и изложбу одличних фотографија. Ове године ћемо моћи истовремено и да уживамо и да учимо слушајући о томе колико информационе технологије позитивно а колико негативно утичу на процес образовања омладине као и на научно стваралаштво. Слушаћемо такође и о томе у чему је разлика између демократске и ауторитарне државе, како бисмо лакше препознали у којој од њих живимо. Уз то, биће говора и о квалитету црквених медија и проблемима са којима се сусрећу. И на крају о томе како се пад тзв. Гвоздене завјесе између европског истока и европског запада очитовао у домену религије. Ко остане до недјеље увече моћи ће да ужива у концерту црквених хорова.

У свему овоме желимо да се наредних дана добро осјећате, да се међусобно упознајете и дружите, да искористите присуство наших уважених гостију и да их питате све што би могло разријешити ваше недоумице у вези са проблемима о којима ове године расправљамо. Вјерујем да ће се и ове године сви наши гости (било да су учесници или не) пријатно осјећати захваљујући познатој гостољубивости Требињаца. Добро нам дошли!