Monthly Archives: април 2019

Посјета предсједника Републике Србије и предсједавајућег Предсједништва БиХ  Саборној цркви у Мостару

Предсједник Републике Србије г. Александар Вучић и предсједавајући Предсједништва БиХ г. Милорад Додик посјетили су Саборну цркву у Мостару, те након обиласка радова  истакли како завршетак обнове очекују у идућој години.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије, захваливши  челницима Србије и БиХ на посјети, рекао је како ће према тренутној динамици посла храм бити 2020. године потпуно завршен. За успјешну обнову он се захвалио Републици Српској и Републици Србији али и бројним појединцима који су себе уградили у тај храм.

Додик је након обиласка радова нагласио како је изузетно задовољан динамиком радова и видљивим напретком. Рекавши како је упознат с чињеницом да  је неопходан још одређени износ средстава, истиче да ће их осигурати  Република Србија и Република Српска.

„Ми смо преузели обавезу, ја у име Републике Српске а господин Вучић у име Србије, да тај износ средстава осигурамо, да буде храм у динамици у којој се очекује и завршен. Овај храм има несумњив национални значај за Србе на овим просторима и ми морамо показати нашу способност да се брзо окупимо и завршимо ову важну нашу цркву, храм, споменик, који је брутално срушен 1992 године“, рекао је Додик.

Обнову Саборне цркве веома значајном оцијенио је и предсједник Србије Александар Вучић, наводећи како се нада  да ће на свечано отварање обновљеног храма идуће године опет доћи  у Мостар.

„Храм Свете Тројице у Мостару, изграђен 1873. године, био је највећи српски православни храм и једна је од највећих и најважнијих светиња на подручју бивше Југославије, који је на ужасан начин уништен 1992. године“, подсјетио је Вучић. Стога је како наглашава поносан  што су Република Српска и Република Србија могле дати свој допринос у изградњи тог  храма.

„Он је важан за наш народ у Мостару и оних 4000 до 5000 Срба који живе у Мостару, а и оних  који су живјели у Мостару,  али и за читав источни дио Херцеговине  и цјелокупан српски народ“, рекао је Вучић. Сматра да је Саборна црква у Мостару важна и за Бошњаке и Хрвате, и да сви могу живјети заједно и да поштују једни друге.

Свечано прослављен празник Благовијести у Дубровнику

У храму светог Благовијештења у Дубровнику свечано је прослављен празник и слава православне заједнице дубровачке парохије. 

Свету Литургију служили су старјешина храма о. Владан Перишић уз саслужење умировљеног пароха о. Славка Зорице, ђакона Мирослава Бошковића и вјерника ове парохије. Након Свете литургије уприличена је трпеза љубави за све сабране. 

У вечерњим часовима у склопу манифестације „Дани Кршћанске културе“ у храму Св. Благовјештења у Дубровнику уприличен је концерт ученика средње музичке школе из Требиња, који су се дубровачкој публици представили богатим програмом. 

Бесједа о. Дражена Тупањанина на Благовијести 2019. у манастиру Житомислић

Прослављена слава Благовијести и отворен нови музеј у манастиру Житомислић

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен нови музеј у који је постављена вриједни манастирска ризница која је након 27 година враћена у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.
Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је Влада Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе.
Давидовић је нагласио да је отварање овог музеја дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.
Додао је да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 2019. и 2020., а централни дио је да се покрене акција чувања баштине СПЦ-а и српског народа и када је у питању српски иконопис, српска стара књига, 500 година горажданске штампарије, те отварање пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.
“Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао“, навео је Давидовић.
Нагласио је да је овај музеј репрезент српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности. “Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година“, навео је Давидовић додајући да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.
Присјетио се да је 1993. године био у појести манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. “Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има“, нагласио је Давидовић.
Игуман манастира Житомислић подсјетио је да је данас слава манастира -Благовијести и да је славу увеличало отварање музеја. “Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је нажалост имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога“, казао је игуман.
Додао је да је манастир обновљен и у духовном смислу, а сада му је враћено и његово покретно културно наслијеђе. “Ово је богата ризница манастира која коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима“, казао је игуман Данило.
Нагласио је да отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер се ради о значајној збирци икона, рукописним и рано писаним књигама и умјетнинама. Навео је да је проф. Др. Љиљана Шево урадила поставку музеја.
“Све то говори да наш манастир и наш народ овђе живи вијековима и оставља за собом богат траг“, нагласио је игуман. Додао је да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију. Иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију.
У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – ђела српских, итало-критских и руских аутора.
Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, ђело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету.
Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека и то је “Минеј за септембар“ писан на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.
Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Владика је у бесједи нагласио да је свијет створен за радост. “Светитељи су говорили да Бог жели да се сви људи спасу, ми смо њему благодарни за наше спасење, а он који жели наше спасење је за то благодаран пресветој Богородици. Без ње не би било могућности за наше спасење“, поручио је владика.
Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.
Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

Бесједа о. Дражена Тупањанина

Извор :topportal.info

Благовијести у Билећи

Празник Благовијести који се ове године прослављао у четврту недељу Часног поста, свечано је дочекан и прослављен у Билећи.
У Саборном храму Светог Саве служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј – ставрофор Велимир Ковач, из сусједне Гатачке црквене општине, уз саслужење билећких свештеника и ђакона Јакше Окиљевића такође из Гацка. Велику радост билећка црквена заједница имала је у томе што су гости на недељном богослужењу били чланови црквеног хора „Света Јелена Анжујска“ из Гацка. Појање је било наизмјенично, билећког и гатачког хора. Након прочитаног Светог Јеванђеља бесједио је о. Велимир честитајући том приликом свима празник Благовијести. Након богослужења припремљено је послужење у просторијама парохијског дома. Ово је иначе узвраћена посјета црквеног хора из Гацка пошто је билећки црквени хор у другу недељу Часног поста гостовао на Светој Литургији у Гацку.

Благовијести – Крсна слава храмa Херцеговачка Грачаница

На празник Благовијести служена је Света Литургија у храму Херцеговачка Грачаница, којој је данашњи празник и храмовна слава. Свету Литургију служили су о. Момчило Пејичић, о. Младен Жуловић, о. Петар Плавшић, о. Александар Илић и о. Милан Стањевић. По завршетку Св. Литургије одслужен је помен пјеснику Јовану Дучићу, а затим је по обиласку литије око храма, испред цркве пререзан  славски колач. Домаћини су за све присутне у Дому на Црквини, припремили славску трпезу.

Средопосна недеља у Горњем Храсну

Средопосне недеље 07. априла 2019. године, људи пореклом из Горњег Храсна који су ратом 1992. године расејани по свету, сабрали су се на Свету литургију, у родном селу око разрушеног храма Рођења Светог Јована Крститеља. Свету Литургију служио је парох чапљински јереј Марко Гојачић уз присуство великог броја верника. Након Литургије организовано је послужење у просторијама парохијског дома чија је обнова у току.

 

Прослављен празник Благовијести у Подосоју

На празник Благовијести 7. априла, служена је Света Литургија у приградском насељу Подосоје. Празничну радост су као и увијек увећала дјечица, коју родитељи редовно доводе на службе.

 

Радио емисија „У СРЕТАЊЕ ПРАЗНИКУ“ – 23. епизода

У овој емисији „У сретање празнику“, са Иваном Хрњез, вјероучитељицом из Гацка говоримо о васкршњем посту, светој тајни исповјести и празницима који нас очекују у наредној седмици.

Разговарала: Сунчица Пешић

На Благовијести отварање музеја у манастиру Житомислић

На Благовијести, 7. априла, у манастиру Житомислић, код Мостара, биће отворен музеј у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена након 27 година у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

У музејској поставци коју ради професор доктор Љиљана Шево, налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора. 

„Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију“, каже за Срну игуман манастира Житомислић Данило Павловић. 

Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека. 

У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека. 

„Ова збирка икона и умјетнима једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би се ове умјетнине могле чувати у адекватним условима, али и бити изложене“, наводи игуман манастира Житомислић. 

Игуман Павловић каже да ће на Благовијести, које су и манастирска слава, у 9.00 часова литургију служити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. 

У подне ће бити отворен музеј, у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, коју су 1992. године спасиле монахиње овог манастира. 

Музеј ће отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе. 


„Манастир Житомислић посједује велику музејску збирку. То су умјетнине које су монахиње које су живјеле у овом манастиру до посљедњег рата успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију“, каже игуман Данило. 

Он додаје да Манастир из године у годину посјећује све већи број православних ходочасника, али и страних туриста. 

„Овај музеј биће јако значајан за Манастир и све који га посјете и биће отворен током цијелог дана и свима доступан“, каже игуман. 

Игуман подсјећа да је знатан дио манастирске ризнице, нарочито библиотеке и архива изгорио у Другом свјетском рату, када је побијено и цијело братство. 

„Остало је оно што је било у цркви, јер она није паљена и пљачкана у Другом свјетском рату. У посљедњем рату те ствари су спашене, а Манастир је опљачкан, запаљен, па порушен“, каже игуман Данило. 

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. 

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм. 

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. У њему је 1848. године отворена прва богословска школа у БиХ, а касније школа за описмењавање српске дјеце.  
Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ. 

Манастир је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице и налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве. 

Сада је ово мушки манастир и у њему, осим игумана, живе још четири монаха.   

Срна

Tакмичење из Православне вјеронауке

У суботу, дана 30. марта 2019. године, организовано је такмичење из Православне вјеронауке за ученике шестог разреда основне школе. Домаћин овогодишњег такмичења је била ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Љубиње. У години у којој наша Црква обиљежава 800 година аутокефалности, тема је била: “Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве.“ Учешће су узели ученици из свих општина епархије ЗХиП, а најбољи су били:
         

1. Василије Шукић, (вјероучитељ: Миљан Лукета), ЈУ ОШ “Његош“ – Берковићи
2. Ивона Црногорац, (вјероучитељица: Мирјана Зиројевић), ЈУ ОШ “Свети Василије Острошки“ – Требиње
3. Лидија Мијатовић, (вјероучитељ: Игор Мастиловић), ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Љубиње
4. Владимир Илић, (вјероучитељица: Вања Шуловић), ЈУ ОШ “П. II П. Његош“ – Билећа
5. Наташа Копривица, (вјероучитељ: ђакон Славко Лаловић), ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Гацко
6. Анамарија Вишњевац, (вјероучитељ: Драго Миловић), ЈУ ОШ “Ристо Пророковић“ – Невесиње

Свим учесницима су уручене дипломе и награде испред Републичко педагошког завода Републике Српске и епархије ЗХиП. Захваљујемо се свим учесницима овог такмичења, који су заиста одлично урадили тест, њиховим учитељима, координатору за вјеронауку у Епархији Захумско-Херцеговачкој и Приморској јереју Александру Шмањи,а  нарочиту захвалност дугујемо школи домаћину, њеном директору господину Перу Сикимићу, за пријатну атмосферу и одличну организацију. Такмичење је протекло у пријатном дружењу и хришћанској љубави уз мото: “Да се лијепо дружимо и Богу вјерно служимо.“

Добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима. Гал. 6, 9-10.

вјероучитељ: Игор Мастиловић

Света Архијерејска литургија у Чапљини

У недјељу Крстопоклону, Свету Архијерејску литургију у Саборном храму у Чапљини служио је Епископ ЗХиП  Димитрије, уз саслужење протојереја – ставрофора Радивоја Круља, јереја Марка Гојачића, ђакона Владимира Вукановића и Крста Авдаловића, као и бројног народа парохије чапљинске.