Monthly Archives: јануар 2020

„ ДОЛИНОМ ПРАВОСЛАВЉА“ – други ђачки билтен

Ђаци који похађају Православну вјеронауку у основној школи „ Марин Држић“ Буна и основне школе на подручју града Чапљине, реализовали су нови пројекат, који се стилом и намјеном надовезује на њихов претходни рад „ Ђачка славарица“.

Овог пута, у намјери да дају свој допринос прослави 800 година постојања наше Епархије и Српске православне цркве, тимски и појединачно, посла су се латили они узраста од шестог до деветог разреда. Кроз кратак водич о светињама, светитељима и пастирима наше Епархије, намјера је била приуштити нашим ближњима основне информације о стубовима православља на нашем поднебљу, а такође није изостала ни надоградња вјештине систематизовања, представљања и повезивања наученог градива са свакодневним животом. Посебна мисао водиља је била да су они ти који ће наставити оживљавати православље у светињама које су са толико љубави и жртве обновљене и које су светионик свим генерацијама на подручју на којем живимо. У овој акцији која би се могла назвати „ од малих -, великима“ опет су нас подржале црквене општине са надлежним паросима, чапљинска и благајска, чија ће средства бити намјењена скором штампању часописа, а потом и подјели вјернима.

Вјероучитељица Зорица Гојачић

ЧАСОПИС (пдф)

Светосавска академија у Требињу

У позоришној сали Културног центра вечерас је одржана свачана академија у оквиру Светосавских свечаности, које Град Требиње и Црквена општина Требиње традиционално организују у славу највећег српског светитеља и просвјетитеља.

На академији уочи Савиндана уручене су Светосавске награде за 2019. годину, које Град Требиња додјељује просвјетним радницима за допринос квалитетном образовању и васпитању, те унапређивање образовно-васпитне праксе.

У бесједи о Светом Сави, старјешина саборне цркве у Мостару протојереј-ставрофор Радивоје Круљ осврнуо се на Савину жичку Бесједу о правој вјери – истичући да је овај текст, написан још прије осам вијекова, свједочанство о Богу који је сам у себи вјечни однос савршене љубави.

„Однос љубави која се несебично излива на посрнули људски род, гледајући увијек, прво и испрва, оно најбоље у нама самима, уздижући свачију дивну непоновљивост, разбуктавајући оно најбоље, најплеменитије и насаосјећајније у нама“, казао је старјешина мостарске саборне цркве.

Тај Бог који нас учи да љубимо једни друге, а којег је исповиједао наш архијереј Сава, истиче Круљ – саблазан је како многим теолозима других религија, тако нажалост често и нама самима.

„Толико је страха од деспотизма и страха од тога да ћемо, ако будемо аутентични и своји и слободни, ако имамо своје мишљење и став – тако много изгубити, да заправо тако размишљајући – губимо све“, казао је Круљ.

Додао је да Бог у кога вјерујемо и кога је проповиједао Свети Сава „није деспот који очекује слијепу послушност – Он је родитељ који пушта своју дјецу да се обожавају љубављу“, због чега као хришћани не смијемо пристајати на било чије тираније које човјека обезличују и своде на радну снагу градитеља куле вавилонске, нити као дјеца Светог Саве, учествовати у том градитељству.

„Ми, као слободне личности и хришћани, као светосавци, требамо рећи одлучно не – јер је наш Бог, управо онај Бог који градњу такве куле омета – мијешаћују језике“, поручио је Круљ.

У богатом културноумјетничком програму свечане академије учествовали су првакиња Народног позоришта Београд Љиљана Благојевић, солисти Опере овог позоришта Андреа Елена Бастен и Вук Зекић, уз клавирску пратњу Невене Живковић, здружени хорови “Трибунија” и „Свети Василије Острошки” под управом Стојанке Гудељ, те хор Средње музичке школе Требиње, под диригентским вођством Милисава Сукоњице.

У програму су наступили и пјевачка група “Нагоркиње”, рецитатори и вокални солисти из требињских основних школа, као и ученици Музичке школе Требиње.

више на: https://radiotrebinje.com/vijest/svetosavska-akademija-urucena-priznanja-zasluznim-prosvjetnim-radnicima-foto/

Свјетлост која обасјава све – Оданије Богојављења у Требињу

Данашње Свето Јеванђеље благовијести нам радост доласка Господа Христа у свет и јављање Њега као Вечне и Непролазне Светлости која обасјава, просвећује и освећује сваког човека…

Данашњом Светом литургијом, у Недјељу тридесет другу по Духовима, а обиљежавајући Оданије, тј, завршетак овогодишњег празновања Богојављења, у Преображењском храму у Требињу, началствовао је отац Милош Ловрић, бесједећи о Христу – Свјетлости, која долази међу људе, обасјавајући и оне који је нису тражили, нити јој ишли у сусрет, попут житеља некадашње Галилеје.

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Молитвена осмина у Дубровнику

У суботу, 25. јануара 2020. године, у дубровачкој катедрали Госпе Велике одржана је девета по реду молитвена осмина (молитва за јединство хришћана), која се  сваке године наизмјенично одржава у православној цркви и у римокатоличкој катедрали у Дубровнику. Поменуте молитвене осмине се одржавају сваке године у периоду од 18-25. јануара у Дубровнику, Загребу, Сарајеву, Осијеку као и у многим другим мјестима широм свијета гдје живе хришћани.

Овогодишње молитвено окупљање је предводио дубровачки бискуп монс. Мате Узинић, а бесједио је епископ Захумско херцеговачки и приморски г. Димитрије Рађеновић. Црква је била испуњена вјерницима римокатоличке и православне цркве. Поред епископа Димитрија, присутни су били и свештеници српске православне цркве Владан Перишић, Стеван Ковачевић, Дражен Тупањанин и Мирослав Бошковић.

Оваква окупљања нису литургијског типа него само заједничка молитва да једном раздијељена Црква поново буде јединствена, онда када Бог у својој бесконачној мудрости одлучи да је за то дошло вријеме. Овогодишња молитвена осмина одвијала се под геслом ”указиваху нам не мало човјекољубље” (Дап 28,2) о чему је епископ Димитрије одржао сљедећу бесједу:

Драги оче Бискупе, браћо и сестре,

Говорити о јединству хришћана, за мене је велика част али уједно и изазов. Бојим се, ипак, само говорити о јединству, јер смо првенствено позвани на дјеловање, а свако добро, богоугодно и благословено дјело захтијева много напора, жртве, истрајности и повјерења – повјерења у Бога и људе и кроз све то, наше лично преображење и преумљење. Новозавјетни текст који смо читали недвосмислено говори о томе. Главни актор догађаја који описује Свети Лука у Дјелима Апостолским је Апостол Павле. Он је обраћени фарисеј, смјели мисионар, човјек великог ентузијазма чије је апостолство започело директном Божијом интервенцијом – избрањем кроз лични сусрет са Исусом на путу за Дамаск. Овај сусрет из коријена је измијенио не само Павлове свјетоназоре већ му је у потпуности преобразио читав живот.

Павла, дакле, видим као великог ентузијасту. А у чему се састоји његов ентузијазам? Христови првобитни апостоли (њих дванаесторица) дјелују унутар јудејске заједнице, док je Павле, како нас подсјећа међу многима и савремени чешки теолог Томаш Халик, смјело изашао изван оквира јудејске заједнице, те своју проповијед упутио паганима (многобошцима), различитим народима, различитих култура и религијских настројења. Данашња Христова Црква од краја до краја васељене почива на овој Павловој смјелости – смјелости која се очитује у изласку изван оквира устаљеног, добро познатог, сигурног комфора, макар он био у атмосфери  Божијег избрања, које Израиљ неупитно посједује до данас. Павле излази ван и упушта се у непознато. Иако је сусрео Бога у лицу васкрслог и вазнесеног Христа, он не бива лишен невоља, остављености, сукоба са сарадницима (расправа са Петром, напуштање Варнавино), па и окова, и на том последњем путовању, искушења и са морском стихијом и временским непогодама (описаним у овом одјељку Дјела апостолских).

Није дакле Павле био лишен невоља, али због тога није себе лишио поуздања у Божије старање. Иако је био у праву када је интервенисао да се не отискују од Крита јер би тиме избјегли невољу, он и у невољи зна да их Бог неће оставити па зато смјело говори: Зато, људи, будите расположени, јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

Павле иако сужањ у оковима, на лађи којом га воде у смрт, постаје водич (путовања) који своје сапутнике храбри да ће преживјети, инсистира од војника да не напуштају лађу јер ко изиђе са ње неће се спасти. Инсистира да једу, пред свима благодари Богу и разламајући хљеб једе у заједници са свима, послије чега свих двјесто седамдесет и шест душа бивају спасени од бродолома.

Потом, сачувана дружина спасених људи наилази на острво Малту чији их становници дочекују тако да код чланова посаде њихово гостопримство не може а да не изазове дивљење. Не заборавимо, радило се о паганима! С друге стране, Павле заузврат, из своје богате ризнице благодатних дарова, излива милост исцељења полажући руке на њихове болеснике и они бивају исцијељени.

Није ли ово образац дјеловања Цркве у свијету, који смо у међувремену заборавили?

Лађа којом Павле плови испуњена је различитим типовима људи – ту су скупа војници и сужњи. Услед невоље која их је снашла, стихије коју нико од људи не може контролисати, постају обједињени и сачувани вјером једног човјека, али не било каквог него човјека који аутентично свједочи Бога.

А шта се догодило са Црквом данас? Како то да смо изгубили смјелост пред новим изазовима. Шта се дешава са нашим лађама које и даље плове по морима у којима ни ми данас нисмо лишени стихија и бура. Ми често нисмо сигурни куда ће нас немирно море одвести јер смо, чини ми се, изгубили Павлову смјелост. Немамо повјерења једни у друге, затворени смо у себе и сами себи довољни. Почињемо ли да личимо на ону јудејску заједницу која је остала збуњена тиме шта да ради са својим ексклузивитетом избрања, па није знала како необрезаног примити у заједницу? Све мање личимо на одважног Павла који путује и плови, прима ударце али и утјеху, јер се труди да сваког задобије за Христа.

Он у несигурној лађи и неприлици вјерује а ми сумњамо. У бродолому он позива: Будите расположени, за шта ми често немамо снаге ни у мирној свакодневици. Он благодари, прелама хљеб и дијели га са војницима који су га оковали, а ми свештеници (поуздано знам за неке православне) често монополишемо евхаристијски хљеб не дајући га ни својим најближима, нашим парохијанима са којима служимо Свету Литургију и без којих то не бисмо могли ни чинити.

Надаље, у сусрету са паганима Павле не гледа на њихову различитост, већ на оно што је достојно дивљења – а то је њихово несебично гостољубље. Ми пак једни другима тражимо (па чак и инсистирамо на) различитости: цркава, заједница, народа, нација, култура, вјеровања и невјере, мушкога и женскога и све тако док не останемо потпуно сами са собом, па и тад не престајемо да разједињујемо и разграђујемо своје унутрашње биће, које не може имати цјеловитост без оног Д/другог.

А он, Апостол Христов, благодаћу која му је дата полаже руке на болеснике са Малте ни једном не постављајући питање које ми данашњи хришћани не бисмо избјегли да поставимо: којој заједници ови болесници припадају и да ли правилно вјерују. Павле очито прво несебично дијели дарове које му је Бог даровао, па тек онда формира заједницу. Ми за то немамо смјелости!

Свако вријеме има своје бродоломе и буре кроз које треба проћи да бисмо као Павле и његови сапутници били увјерени да иза свега стоји Божије старање. Из земаља нашег региона одлазе колоне и колоне младих и перспективних људи. Одлазе комплетне породице тражећи бољи и сигурнији живот у земљама Западне Европе, а ми за њима тугујемо. С друге стране у истом правцу и са истим циљем кроз наше, нажалост, опустјеле земље пролазе слични људи само другачије боје коже, друге религије, које ми често презиремо називајући их мигрантима. То да своје волимо а другачије презиремо иде дотле да поједине земље, и то позивајући се на хришћанску културу и етос, без имало стида, програмски помажу само хришћанским мигрантима. Шта мислите како би ово селективно „гостољубље“  звучало Павлу и његовим сапутницима и шта би то значило за њих, да су на нешто слично наишли на острву Малти послије бродолома?

Ето, браћо и сестре, због ових пропуста које поменух и због још много тога што данас пропуштамо да чинимо, ја вечерас са стрепњом и болом говорим о поменутој теми. Па ипак, моја стрепња није безнадежна, све док постојите ви који сте дошли да сви заједно покушамо да учинимо макар и ове мале кораке. А они, колико год изгледали недовољни или мали, а некима чак и непотребни, мене подсјећају на ону Павлову лађу која га је, ипак, довела до циља. Када је Павле преживио бродолом и кад је напокон стигао до Рима изговорио је ријечи које и ми ако устрајемо на путу јединства и истинског човјекољубља можемо у мало модификованом виду слободно поновити: Људи браћо, ја тиме што радих на јединству Цркве ништа не учиних против народа или обичаја отачких.

 

 

Савиндан у Клепцима

У Недељу, 26. јануара у чапљинском селу Клепци, прослављена је ђачка слава, први српски архиепископ Свети Сава. У литургијском слављу учествовали су сви ђаци који похађају наставу вјеронауке у овој општини, њихови родитељи и остали парохијани. Најмлађи су са својим свештеником преломили славски колач, након чега су услиједиле традиционалне рецитације и пригодно даривање пакетићима, а на крају и заједничко пјевање светосавске химне.

Саопштење: Црна Гора као Света Гора, чувајмо тај благослов

Саопштење за јавност
Цетиње, 24. јануар 2020.

Ових Божићних дана Црна Гора личи на Свету Гору. Ако неко може да потврди библијску истину да Бог походи народ свој онда су то стотине хиљада људи сједињени у вјери и љубави према својој Цркви, светињама и прецима који у молитвеним литијама протестујући против незапамћеног безакоња, бране своју вјеру и вјечно људско достојанство.

Као што смо то констатовали и раније, ове Литије су чудо Божије и дар Светог Василија и Светог Петра, а народ у њима најљепши и најдивнији храмови који су саграђени у протеклих тридесет година. Зато смо одговорни да тај благослов чувамо, као и до сада. Како овај народни протест из недеље у недељу добија на бројности и власт нема рјешење ни одговор на њега, дужни смо да због најава и покушаја разних злоупотреба подсјетимо на завјет Тројичинданског сабора у Подгорици и Световасилијевског сабора у Никшићу да ћемо молитвом и људским достојанством, чојством и јунаштвом, призивајући Бога на помоћ, бранити своје светиње.

Ове Литије су благословени дар тих Светих Сабора који надилази све партијске, страначке, политикантске и идеолошке интересе. Као такве, Литије су молитвени скупови у којима стојимо пред Богом, светитељима и пред народом, пред прошлошћу и пред будућношћу.

Сва национална, страначка и друга осјећања и обиљежја нека свако носи у свом срцу, а на овим Литијама икону из свога дома и свијећу у срцу и у својим рукама. Само такве Литије чине све нас бољима, оплемењују нас и дају наду да ће и Црна Гора бити боља и да ће доброта и достојанство побиједити зло, неправду и примитивизам. Бог је наш Пут, Истина и Живот, а тим Путем је Црна Гора кренула ових дана, а на нама је да га слиједимо.

Медијски тим Епископског савјета
Српске Православне Цркве у Црној Гори

У сретање празнику: Шта је хришћанска слобода

Гост: Миломир Пејичић, вјероучитељ из Невесиња

Водитељ: Сунчица Пешић

Владика Димитрије у Никшићу: Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода

Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.

Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.

Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.

Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.

Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.

„Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.

Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.

„Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.

„Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.

Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.

„Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.

Извор: Епархија Будимљанско-Никшићка

 

 

Епископски савјет: Спремни смо да се о Закону разговара, али на начин који ће уважавати обје стране у дијалогу

Саопштење Епископског савјета
Српске Православне Цркве у Црној Гори
Никшић, 22. јануар 2020.

Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцјену уставности дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести.

Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мјера које би предуприједиле и отклониле штетне посљедице овог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво.

Епископски савјет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помјесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона.

Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавијестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцјене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби овог закона, и то, прије свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и вјерских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме.

Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори.

Са пуном одговорношћу обавјештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послан од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавијештена, а који су обављани прије доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савјет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и рјешења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примјени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања вјерских слобода и правног положаја вјерских заједница.

Уз благодарност свим православним вјерницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмјерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извјеснија и свијетлија.

Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се побиједити свака братомржња и нетрпељивост.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

БЛИЦ: Владика Димитрије o спорном закону и протестима у Црној Гори

Док молебани и литије у Црној Гори трају непромењеним жаром и бројношћу народа, Закон о слободи вероисповести постао је предмет анализе и међународних организација. Међутим, у свему промиче једно суштинско питање – ко је властан да преговара са црногорским властима?

Дакле – адреса преговарача када је реч о српској страни. Иако је ово питање практично наметнуто, то не умањује његов значај као уосталом ни исход – ко ће и заиста разговарати о такозваном темељном уговору СПЦ и црногорске државе, то јест тамошње власти. Да ли је адреса за преговоре Патријаршија у Београду, односно Синод или Митрополија црногорско-приморска, односно Епископски савет ЦГ и у зависности од тога ко ће сести за сто, може ли зависити какав ће положај СПЦ и добити у Црној Гори?

Усаглашено са Синодом

Дилему у изјави за „Блиц“ разрешава владика захумско-херцеговачки Димитрије. Његова епархија делом је на територији државе Црне Горе и он је један од чланова Епископског савета у Црној Гори, који чине још и владике – будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, умировљени Атанасије, викар Методије и митрополит Амфилохије.

– Епископски савет као такав има пун мандат да преговара са свим релевантним институцијама о питањима која се тичу правних и других послова везаних за епархије СПЦ на територији Црне Горе. Активности Епископског савета у Црној Гори у потпуности су транспарентне и усаглашене са ставовима Светог архијерејског Синода. Дакле, не постоје апсолутно никакви дисонантни тонови између нас, епископа у Црној Гори и највиших црквених тела јединствене Српске православне цркве на челу са патријархом српским – каже владика Димитрије за „Блиц“.

„Јединство наше свете цркве“

Он додаје да је „у вези преговора са Владом Црне Горе о темељном уговору са Српском православном црквом, Епископски савет у Црној Гори у потпуној сагласности са ставовима Светог архијерејског Сабора и Светог архијерејског Синода СПЦ“.

– Епископски савет у Црној Гори чине епископи који своју јурисдикцију имају на простору Црне Горе на челу са митрополитом Амфилохијем и исти је основао Свети архијерејски Сабор 26. маја 2006. године – каже владика.

Он појашњава и какав је статус епархија Српске цркве, а отуда и њиховог легитимитета да одлучују о својој судбини.

– Јасно је да је свака Епархија СПЦ било где у свету правно и економски самостална и регистрована као посебно правно лице, али ниједна наша епархија не чини било шта што није у сагласности са ставовима Светог архијерејског сабора у оквиру јединствене Пећке патријаршије – поручује владика захумско-херцеговачки.

Епископ Димитрије, говорећи за „Блиц“ о дешавањима у Црној Гори, каже да има жељу и потребу да захвали верном народу Црне Горе, али и широм света.

– Што су стали у одбрану своје Цркве и одбрану својих светиња и што тако сложно, мирно и достојанствено истрајавају у одбрани своје Цркве. Дубоко верујем у то да ће светлост која зрачи са лица људи у овим чудесним литијама сама по себи, ако јој останемо верни, учинити да мрак нестане, и да ћемо сви ми скупа од свега овога имати користи пошто су ови догађаји велики духовни капитал. Вера и Црква призване су да сабирају, измирују и уједињују у љубави, правди и истини, честитости и поштењу, слободне људе различитих политичких и националних опредељења и сви ми, и црквени великодостојници и политичари, требало би да послушамо овај пророчки глас народа – истиче владика Димитрије.

Он додаје да је Епископски савет захвалан и свој браћи архијерејима који су на нивоу својих епархија организовали молитвене скупове и предводили литије у знак подршке браћи у Црној Гори.

– На томе се такође показало јединство наше Свете цркве и заиста сматрамо злонамерним све коментаре и поједине наводе којима се покушавају дискредитовати како епископи тако и свенародни молитвени протести у данима када сви заиста сложно сведочимо јединство и саборност наше Свете цркве – каже владика Димитрије.

Извор: БЛИЦ

Ти си се заиста показао часнији и од пророка!

„Јер си се удостојио да у ријеци крстиш Онога кога си проповједао!“

Сабор Светог Јована Крститеља је и ове године свечано литургијски прослављен у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу. Свету Литургију служио је о. Младен Жуловић уз саслужење братства Саборног храма.
Послије прочитаног Светог Јеванђеља бесједом се обратио о. Дражен Тупањанин нагласивши да је Јованово крштење симбол и праслика Онога што долази.
Светој Чаши причешћа приступило је доста вјерног народа, а нарoчито дјеце. Након Свете Литургије освештана су жита и преломљени славски колачи, која су припремили домаћини славе.
Како је Свети Јован Крститељ и претеча Господњи крсна слава велике већине требињских породица, празновање је настављено у породичним кућама са својим најближима.

Чтец Милош Бјелица

Бесједа свештеника Дражена Тупањанина

 

Богојављенско пливање за Часни крст у Мостару

Први до Часног крста у хладној ријеци Неретви  у насељу Ортијеш надомак Мостара допливао је двадесетдвогодишњи Чедомир Судар из Баћевића који је као награду добио златник.

Богојављенско пливање за Часни крст већ четврту годину се одржава у мостарском насељу Ортијеш.

Парох благајски Бранимир Боровчанин рекао је да радује то што сваке године на Богојављење има све више пливача на Неретви, међу којима је све више младих.

Ове године је, каже парох Боровчанин, био највећи број учесника до сада. Чак 22 одрасла учесника и седморо дјеце.

Пливању је претходила литургија у Храму Светог Стефана деспота и преподобне Евгеније у мјесту Ортијеш.

“Сви пливачи су се причестили и заједно смо се помолили за све нас и за нашу браћу у Црној Гори. Желимо да искористимо прилику да их поздравимо и да им пошаљемо снажну поруку од народа из долине Неретве да издрже и истрају у својој борби а ми ћемо да се молимо за њих”, поручио је парох Боровчанин.

Ове године је било много ученика па су се организатори одлучили  да посебно пливају старији, а посебно дјеца.

Најбржи до крста међу дјецом био је Денис Жутина из Благаја.