Monthly Archives: април 2020
Ђурђевица, Константиновица и Врачевица у Гомиљанима код Требиња
На подручју села Гомиљани код Требиња постоје три цркве. Посвећене су Светом великомученику Георгију (Ђурђевица), Светом Константину и Јелени (Константиновица) и Светим бесребреницима Козми и Дамјану (Врачевица).
Мали Васкрс у Манастиру Житомислићу
У недељу Томину литургију у Манастиру Житомислић служили су игуман Данило и архимандрит Лазар. Верници су пренос богослужења могли да прате путем преносе уживо. Након прочитаног јеванђеља игуман је упутио бесједу на тему данашњег празника.
Томина недјеља у Требињу
У Недјељу Антипасхе – Томину недјељу у Саборном храму у Требињу Свету литургију служио је протопрезвитер – ставрофор Борис Бандука, уз саслужење требињских свештеника, ђакона, чтечева, појаца…Након читања Светог Еванђеља, отац Борис тумачио је прочитано Зачало 65. Еванђеља по Јовану.
По завршетку Литугије, уз подршку медицинског особља причешћени су и чланови наше Црквене заједнице, који се налазе у требињском карантину. Том приликом свештеник Дражен Тупањанин упутио им је ријечи утјехе и охрабрења.
Литургија на Источни петак у Саборном храму Светог Преображења Господњег
У петак Свијетле седмице (Источни или Свијетли петак) празнично се прославља Пресвета Богородица, као живоносни Источник, (извор).
Светом Евхаристијом је началствовао презвитер Мирослав Ратковић уз саслужење протопрезвитера – ставрофора Николе Јанковића и Немање Дражића као и презвитера Милоша Мандића .
Ријечима пастирске бесједе обратио се о. Немања Дражић, говорећи о празнику посвећеном Пресветој Богородици у спомен чуда које је Она учинила у Цариграду над једним извором у Патријаршији Константинопољској.
„Вода тог извора је лијечила сваковрсне, најтеже болести које су погађале људски род у то вријеме. Лијечила је оне који вјерују силом Господњом. Слушајмо ријеч Господњу и творимо дјела угодна Богу, дјела љубави и дјела мира“, казао је о. Немања.
Ову службу храму Живоносном Источнику написао је византијски историчар Христифор Калист – Ксантопул у 14. вијеку, на успомену његовог обновљења и ради великих надприродних чуда која су се догодила у овоме храму, како стоји у Синаксару овог дана, у коме се износи историја ове цркве и болести које су лијечене при извору у овој цркви и ко се ту све исцјелио.
Чтец Милош Бјелица
Свете литургије током Свијетле седмице у Требињу
Прослављање Пасхе Господње у Преображењском храму у Требињу настављено је Евхаристијским сабрањима и током Свијетле седмице. У Свјетли уторак Свету Литургију предводили су свештеници Момчило Пејичић, Никола Јанковић, Немања Дражић и Милош Ловрић, а у Свијетлу сриједу Сабрањем је началствовао отац Александар Илић, уз саслужење оца Никице Ајдера.
У Свијетли четвртак Литургију је служио отац Дражен Тупањанин, са ђаконом Павлом Ратковићем. У прилогу бесједа оца Дражена.
Васкрс у Житомислићу
Овогодишњу Пасху, због владајуће пандемије, у житомислићком манастиру прославили смо другачије него ранијих година. Заједнице вјерних, браћо и сестре и драга дјецо која се редовно окупљате у нашем манастиру, ове године остали сте у својим домовима. На тако исказаној одговорности од срца вам захваљујемо. Међутим, нисмо вас лишили могућности да путем преноса уживо, пратите богослужења. Од Великог четвртка па све до Пасхалног јутрења и литургије на овај начин имали смо непрестану комуникацију. Вјерујте да смо се и ми једнако са вама веселили чињеници да смо макар на овакав начин могли да будемо заједно. Значајно је такође и то да је наша комуникација појачана у заједничким молитвама које све ово вријеме приносимо са различитих мјеста али снажно сједињени свезом Духа. Надамо се што скоријем поновном виђењу и пуном сабрању. Христос Васкрсе драга браћо и сестре!
„И, ево, ја сам са вама…“ – Други пасхални дан и Архијерејска литургија у Требињу
Бранислав Рајковић, ђакон
Бесједа Еп. Димитрија
Васкрс у Мостару – радујте се, Христос васкрсе и живот живује!
„Од смрти к животу и са земље ка Небесима, Христос Бог нас преведе, док пјевамо побједне пјесме.“
На празник Васкрсења Христовог у Старој цркви у Мостару служена је васкршња Литургија. Литургију је служио отац Радивоје Круљ, уз саслужење мостарских свештеника. Иако црква није била испуњена вјерницима као свих претходних година, с обзиром на новонасталу ситуацију – то ни у ком случају није умањило васкршњу радост. Били смо сједињени у молитвама и срцима, ишчекујући да радост буде још поптпунија кад се поново сви скупа сретнемо у Литургији.
Христос васкрсе – ваистину васкрсе!
вјероучитељица Тијана Башић
Видео прилог: Federalna.ba (линк)
Празник над празницима – Први пасхални дан у Требињу
Пасха Господња – Празник над празницима, у ово вријеме нарочитих искушења нарочито је подсјетила на првобитни догађај Васкрсења.., јер као и онда: вријеме смрти, туге, сумњи, одрицања, страха и скривања убрзо је замјенило још интензивније вријеме живота, радости, исповједања, храбрости и прослављања.
Прослављајући, сјећајући се и проживљавајући изнова ове догађаје, требињски Живи храм – изграђен од бројних парохијана ових крајева овогодишњу Пасху прославља литургијски не само уобичајена три дана, него пуних седам дана, свакодневно омогућавајући сваком свом камену – сваком вјерујућем хришћанину да се прислони уз Крајеугаони камен, на којем је и овај требињски Храм саздан.
Представници Епархије ЗХиП посјетили карантин у Дому за студенте
По благослову епископа Димитрија данас су Милош Мандић (свештеник при Болници, Казнено поправном дому и Дому за старе), са осталим члановим фондације Свети Вукашин, посјетили Дом за студенте који је претворен у карантин, и даровали васкршња јаја, поклоне, и храну за све који су у њему. Отац Милош се обратио ријечима мира, радости и утјехе, и свима који се налазе тренутно у карантину пренио васкршње поздраве нашег епископа Димитрија.
„Да радост ваша буде испуњена“, заиста да се сви радујемо и прослављамо побједу Живота над смрћу, да славимо Христа васкрслога, да се радујемо једни другима, и да надом у васкрсење побједимо сваку трулеж овога живота!
Христос васкрсе!
Марко Вучинић, студент ПБФ-а
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе!
Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!
(Песма са васкршњег јутрења)
Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.
Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је “Онај Који јесте“, истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: “Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?“, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, “која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему“.
Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!
На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.
У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.
Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у “плаве гробнице“? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.
Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли… И тако, ето, до наших дана!
Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!
Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони “закони“ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.
Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!
Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!
Драга браћо и сестре и драга децо духовна,
Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.
У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:
Христос васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Васкрсу 2020. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
Христос васкрсе – радост донесе! Воле вас мостарски ђаци!
Драги сви,
Пише вам мостарска вјероучитељица Тијана са својим ђацима. Желимо вам честитати Васкрс, загрлити вас на овај виртуелни начин и подијелити нашу радост са свима вама. Наши клипови/снимци су један од плодова наставе у доба КОРОНЕ. Иако не можемо физички бити заједно, у срцима и у пјесми увијек можемо. Захваљујемо се нашим владикама – Димитрију, Григорију, и Атанасију, које ћете, такође, видјети на снимцима. Велико хвала и оцу Теофилу Петровићу, из манастира Тврдош, који нам је помогао приликом монтаже. Хвала и (мојим) драгим родитељима на сарадњи!
Шаљемо вам неизмјерну љубав! Христос васкрсе! Радујте се!
вјероучитељица Тијана Башић