Monthly Archives: мај 2021

ИСТОЧНИ ПЕТАК У ВРАПЧИЋИМА

На празник Животворног Источника Мајке Божије, који се у народу зове Источни петак, коме је посвећен храм у селу Врапчићи крај Мостара, свету архијерејску литургију служио је епископ Захумско – херцеговачки и приморски Г. Димитрије уз саслужење свештенства наше Епархије.

У својој бесједи Преосвећени владика поучио је народ о значењу и историји овог празника: „Данас празнујемо Васкрсење Христово као и читаве недјеље, а празнујемо данас и мајку Божију. Као да није доста радости, него је Црква пожељела да у овој свијетлој недјељи има и један дан посвећен Мајци Божијој. Као што она посредује наше молитве, нашу љубав, нашу вјеру ка свом Сину, као што је она наша брза помоћница, тако је Црква нашла за сходно да у овај дан прослављамо овај празник Живоносног Источника, односно Живоносног Извора. У Цариграду у петом вијеку постојао је тај извор на коме се јављала Мајка Божија и посредством те чудотворне воде је исцјељивала многе. Ту су се исцјељивали и цареви византијски и временом је ту подигнут велељепни храм Богородице од извора, тако да ово што ми кажемо Источни петак је на црквенословенском и мисли се на петак посвећен Богородици од извора, односно том чудотворном извору и том храму који је постојао у Цариграду и обнављан је више пута. Због тога ми данас у петак Свјетле недјеље празнујемо Мајку Божију као извор исцјељења нашега.“

Након причешћивања Тијелом и Крвљу Христовом и ломљења славског колача празнична радост настављена је уз трпезу љубави коју су спремили вриједни житељи Врапчића.

Његош Вељанчић, вјероучитељ

Свијетли петак над свијетлим гробом (Владике Атанасија)

Око сваког светлог гроба
Прикупљо се живот нови,
Наследници светлог жара,
Купили се соколови,
Пијућ’ душом светле зраке. –
Јест. тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега, –
Ал’ је сино гробак нови, –
Ви стојите око њега…
 
У Свијетли, Васкрсни, Источни петак, над гробом блаженопочившег Епископа Атанасија, у Паракслису Васкрсења Господњег, на гробљу Манастира Тврдош, Сабрањем вјерних началствовао је Архимандрит Михаило, игуман Манастира Светих Арханглеа код Призрена, уз саслужење братства Свештене обитељи тврдошке, свештенства, монаштва и вјерног народа Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
 
Надгласавајући цвркут птица, одолијевајући опојном мирису цвијећа и трава, старца и оца Атанасија присјетио се изнова у својој бесједи игуман Михаило, завршивши ријечима: Велики је благослов што смо зу, што смо могли да служимо на његовом гробу, да се причестимо.., да, једноставно, оно што је он оставио као правило и пут да то наставимо, да радимо док код будемо могли, док год будемо имали и ми здравља и могућности.., да се окупљамо, да нам овај гроб буде место исцељења, да се ту окупљамо, а данас он својим благословом са неба крепи и даље води путем ка Господу Васкрслом, кога је неизмерно волео. Христос васкрсе!
 
 
Где ја стадох – ти ћеш поћи!
Што не могох – ти ћеш моћи!
Куд ја нисам – ти ћеш доћи!
Што ја почех – ти продужи!
Још смо дужни – ти одужи!
 
  („ Светли гробови“ – Јован Јовановић Змај) 
 
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон
 

Празник Светог Георгија у Горици требињској

У свијетле и побједоносне дане по Васкрсењу Господњем, Заједница окупљена око свог Храма на Прљачи, у требињском насењу Горица, прославила је свог заштитника, Светог Великомученика и Побједоносца Георгија.

Сабрањем светих началствовао је дубровачки парох, протопрезвитер – ставрофор Стеван Ковачевић, уз саслужење требињског свештенства и вјерног народа овог краја.
 
По читању зачала из Дјела светих апостола и еванђеоског зачала, бесједио је требињски ђакон, а по опходу око цркве и при отпусту вјерних отац Стеван честитао је Славу свим члановима ове Заједнице, на чели са надлежним протопрезвитером – ставрофором Александром Илићем, као и свим свечарима.
 
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић

Ђурђевданско сабрање у Гомиљанима код Требиња

На празник Светог великомученика и побједоносца Георгија, 6. маја 2021. године, евхаристијским сабрањем, литијом и ломљењем славског колача прослављена је слава храма у Гомиљанима. Уз учешће великог броја вјерника Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука. За све присутне добри домаћини припремили су трпезу љубави.

 

Свети Василије Тврдошки и Острошки – 350 година од престављења

Обиљежавајући 350 година од престављења Светог Василија Тврдошког и Острошког, Митрополија црногорско-приморска, Епископија будимљанско-никшићка и Епископија захумско-херцеговачка и приморска, поред богослужбеног спомена овог великог Чудотворца, организују и Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“.

Обиљежавања овог значајног јубулеја биће приређено у Острогу, Никшићу и Требињу, а сам Научни скуп одржаће се 9. и 10. маја 2021. године, са идејом да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до данашњих дана, првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних подручја, и то радовим и дискусијама из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје књижевности, утемељени на домаћим и страним писаним свједочанствима, који би јасније расвијетлили период у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развој његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу.
 
Због ситуације са пандемијом корона вируса одржавање Скупа биће омогућено и у online форми, а радни језици на Научном скупу биће српски, руски и енглески језик.
 
Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу (Попово поље у Херцеговини). Учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукополoжен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме је боравио у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдош је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напушта манастир Тврдош и одлази на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639). Након Тврдоша, 1651. године прелази у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузима источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помиње као митрополит обје херцеговачке епархије (источне и западне). Упокојио се 29. априла / 12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог. Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије тако да је данас Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу и Српској Православној Цркви.
 
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон
 

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
„СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ  ОСТРОШКИ – 350 ГОДИНА ОД ПРЕСТАВЉЕЊА

Организациони одбор

Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г-дин Јоаникије Мићовић
Епископ херцеговачко-приморски г-дин Димитрије Рађеновић
протојереј-ставрофор Остоја Кнежевић
протојереј-ставрофор Радивоје Круљ
протојереј-ставрофор Слободан-Бобан Јокић
протојереј др Никола Маројевић
др Васиљ Јововић
Ратко Кривокапић

Научни одбор

академик Јован Делић, Српска академија наука и уметности
академик проф. др Синиша Јелушић, Црногорска академија наука и умјетности
академик проф. др Зоран Лакић, Црногорска академија наука и умјетности
академик емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Међународна Славенска Академија Наука
проф. др Богољуб Шијаковић, Богословски факултет Београд
проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Ниш
проф. др Милош Ковић, Филозофски факултет Београд
проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Нови Сад
др Андреј Хошев Јурјевич, Московска патријаршија
доц. др Будимир Алексић, Богословија Светог Петра Цетињског

 

ПРОГРАМ МЕЂУНАРОДНОГ НАУЧНОГ СКУПА
„СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ – 350 ГОДИНА ОД ПРЕСТАВЉЕЊА“

 

Недјеља 9/5/21  ОСТРОГ-НИКШИЋ

7:30    литургија у манастиру Острог

10:00 Уводно обраћање и отварање скупа

  • Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије (Мићовић)
  • Предсједник владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић
  • Министарка просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе проф. др Весна Братић
  • Академик проф. др Јован Делић, САНУ

10:30-11:30       прва сесија – манастир Острог

Предсједавајући: владика Јоаникије (Мићовић), о. Гојко Перовић

  • проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет, Београд: Светост, нормативност, мјера
  • проф. др Срђа Трифковић, Филозофски факултет Бања Лука: Полумесец и унија: геостратешки контекст млетачко-отоманског супарништва у време Св. Василија
  • протојереј-ставрофор о. Гојко Перовић, Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Култ Св. Василија Острошког и црквено-народне литије у Црној Гори 2019/2020. љета Господњег
  • академик проф. др Синиша Јелушић, ЦАНУ, Подгорица: О феноменологији чуда (С. Булгаков, В. Зенковски, А. Шмеман)
  • академик проф. др Зоран Лакић, ЦАНУ, Подгорица: Хапшење патријарха Гаврила Дожића
  • дискусија

12:00-13:30        друга сесија – манастир Острог

Предсједавајући: академик проф. др Синиша Јелушић, проф. др Дарко Ђого

  • проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Ниш: Патријарх Пајсије и митрополит Василије – време искушења у одбрани православља
  • академик емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Никозија, Кипар: Св. Василије Острошки и његови духовно-дипломатски односи са Грчком и Светом Гором
  • проф. др Мирко Сајловић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Свети Василије Острошки на Светој Гори Атонској
  • проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Нови Сад: Римокатоличко житије Св. Василија Острошког
  • др Хошев Андрей Юрьевич, Московска патријаршија, Москва: Переписка игуменов Острожского монастыря с митрополитом Петром I Петровичем Негошем как исторический источник

17:00-20:00      поподневна сесија – Никшић (сала 1, Парохијски дом)

ИСТОРИЈА

Предсједавајући: проф. др Срђа Трифковић, проф. др Боривоје Милошевић

  • др Радован Пилиповић, Архив СПЦ, Београд: О аутентичности неких ћирилских докумената у римокатоличко-православним односима XVII века на Балканском полуострву
  • проф. др Бошко Бранковић, Филозофски факултет Бања Лука: Патријарх Василије Бркић и култ Св. Василија Острошког
  • МА Свјетлана Ж. Самарџија, Пале: Улога папског примата у Црној Гори током XVII вијека
  • Жељко Пржуљ, Источно Сарајево: Историјске прилике у вријеме дјеловања митрополита Василија (Јовановића) – на простору Херцеговине, Црне Горе, Боке, Далмације, Лике, Војне Крајине
  • Перо Радоњић, Музеј Даниловград: Острошки игумани Максим и Јосиф Павићевић
  • Миљан Станишић, Даниловград: Св. Василије – Манастир Острог и Бјелопавлићи
  • о. Роман Виларет, Манастир Острог: Архимандрит Лазар Аџић и период духовне обнове у манастиру Острогу (1990–2000)
  • мр Љубомир Поповић, Филозофски факултет Никшић: Опсаде манастира Острога (у црногорско-турским ратовима XVIII и XIX вијека)
  • мр Салих Селимовић, Сјеница: Етничке и верско-конфенсионалне промене на Сјеничко-пештерској висоравни после Велике сеобе Срба

 

17:00-20:00  поподневна сесија – Никшић (сала 2, Епископски двор)

ДУХОВНОСТ, КУЛТ

Предсједавајући: проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Здравко Пено

  • проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Гаврило Тројичанин и Доситеј Хиландарац: Да ли су се Срби у доба Св. Василија Острошког осјењивали крстом са два састављена прста?
  • проф. др Ђорђе Н. Ђекић, Филозофски факултет Ниш: Св. Василије Острошки – духовно порекло и наследство
  • проф. др Владимир Ступар, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Св. Василије Острошки и саборно-васпитни значај његових моштију у цркви
  • проф. др Драго Перовић, Филозофски факултет Никшић: Други и светост
  • Драгица Тадић Папаниколау, Атина: Грчка служба Св. Василију Острошком
  • др Миодраг Чизмовић, Манастир Острог: Манастир Острог и вријеме милитантног атеизма
  • о. Владимир Палибрк, Манастир Острог: Свети Василије и насиље еклисијалног инжењеринга
  • проф. др Здравко Пено, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Чуда у православљу – чудотворство Св. Василија Острошког
  • проф. др Далибор Петровић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Култ Св. Василија Острошког у Старој Херцеговини
  • др Жарко Лековић, Историјски институт Подгорица: Чудесна исцјељења Св. Василија Острошког у штампи и документима
  • Александар Вујовић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Манастири, цркве, институције, хорови, удружења, манифестације посвећене Св. Василију Острошком

 

 

Понедељак 10/5/21   НИКШИЋ-ТРЕБИЊЕ

8:30-11:00  пријеподневна сесија – Никшић (сала 1, Парохијски дом) 

ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ, ХИМНОГРАФИЈА

Предсједавајући: проф. др Јелица Стојановић, др Светлана Пејић

  • проф. др Радмило Маројевић, Филолошки факултет Београд: Етнонимска, топонимска и антропонимска преплитања на тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Седморо Брда
  • проф. др Јелица Стојановић, Филолошки факултет Никшић: О језику докумената Св. Василија Острошког и Тврдошког
  • мр Раде Булајић, Манастир Острог: Рукописно наслеђе манастира Острог
  • др Милена Мартиновић, Музеј Црне Горе, Цетиње: Јеванђеље изборно манастира Подмалинско
  • др Ивана Безрукова, Институт за језик САНУ, Београд: Псалтир Гаврила Тројичанина
  • Горан Комар, Херцег Нови: Наводно писмо Св. митрополита Василија (Јовановића) папи Клименту X
  • доц. др Будимир Алексић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Св. Василије Острошки у књижевности
  • доц. др Кристина Митић, Филозофски факултет Ниш: Мотив чудотворења мошти (на примеру варијаната народне епске песме „Разрушење манастира Тврдош“)
  • проф. др Светлана Пејић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд: Силазак Светог духа на апостоле – једна острошка појединост
  • мр Луција Ђурашковић, Музеји и галерије Будве: Св. Василије Острошки и Св. Стефан Пиперски: савременици и чудотворци
  • Биљана Цинцар Костић, Музеј СПЦ, Београд: Ликовне представе Св. Василија Острошког у српском сликарству
  • проф. др Слободан Раичевић, Веоград:Црква Светог Симеона Мироточивог у подострошким Врелима из друге половине XVI вијека и њеним могућим ктиторима
  • о. Павле Љешковић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: О химнографији празника Св. Василија Острошког
  • др Ана Зечевић, Музичка школа „Јосип Славенски“, Београд: Молитвена поезија српских песника као инспирација музичким ствараоцима (прилог компаративном истраживању)

 

8.30-11.00 пријеподневна сесија – Никшић (сала 2, Епископски двор)

 ИСТОРИОГРАФИЈА, ПРАВО, АРХЕОЛОГИЈА

Предсједавајући: доц. др Будимир Алексић, др Васиљ Јововић

  • проф. др Боривоје Милошевић, Филозофски факултет Бања Лука: Српска духовност и просвета у Херцеговини у последњем вијеку османске управе
  • др Васиљ Јововић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Св. Василије Острошки и манастир Острог по писању протођакона Филипа Радичевића
  • Драган Радоман, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Цетињски дани Св. Василија Острошког
  • Драженко Ђуровић, Соколац: Историографија у Босни и Херцеговини (1953-1992) о политичким и црквеним приликама у доба еписковања Василија Јовановића
  • мр Смиља Влаовић, Подгорица: Странци о култу Св. Василија Острошког и манастиру Острог
  • Јован Ј. Алексић, Филозофски факултет у Косовској Митровици: Глас Црногорца о ослобођењу Метохије у Првом Балканском рату
  • Дамјан Ћулафић, Беране: Клетва као ultima ratio у заштити правила, уз правну анализу „Завјештајног писма Светог Василија Острошког“
  • доц. др Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Подгорица: Црквено правни положај манастира Острог
  • мр Младен Загарчанин, Завичајни музеј Бар: Испоснице и пећинске цркве на простору данашње Црне Горе у средњем вијеку и постсредњевјековном периоду

 

18:00 поподневна сесија – Требиње

 Поздравна ријеч:

Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије (Рађеновић)
Протојереј-ставрофор о. Радивоје Круљ, Захумско-херцеговачка епархија, Мостар

СВЕТОСТ

Предсједавајући: владика Димитрије (Рађеновић), академик проф. др Јован Делић

  • Академик проф. др Јован Делић, САНУ, Београд: Свети Василије у пјесмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога
  • мр Жељко Вујадиновић, АНУРС Бања Лука: Св. Василије Острошки у свом и нашем времену
  • доц. др Душан Крцуновић, Филозофски факултет Никшић: Св. Василије Острошки: светост, вјерска свијест и јавно мјење
  • протојереј ставрофор о. Слободан Бобан Јокић, Епархија будимљанско-никшићка Никшић: Саборни храм Св. Василија у Никшићу (1900-2021)

Свијетли уторак у Бијелом Пољу

“Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.”

Христос васкрсе и радост донесе и обасја ове дане радошћу и љубављу Божијом!

На Свијетли уторак служена је Божанствена Литургија у храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу. На овом Сабрању предстојао је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Саслуживали су још: протојереј – ставрофор Радивоје Круљ, протојереј Небојша Радић, те јереји Бранимир Боровчанин и Душко Којић.

 „Увијек треба изнова да се отварамо за милост Божју, за вјеру и да обнављамо вјеру, јер је она жива заједница са Живим Богом. Вјера је чудесно стање и чудесан дар – јер иште нашу слободу. Од Бога је благодат, а од нас је труд да то спознамо. Вјера се доказује дејством Духа Светог у чистом срцу човјечијем. Тако и ми треба да се трудимо да увијек имамо чисто срце и онда ће оно чудо Васкрсења и Радости увијек бити наше лично чудо. Ми имамо тај дар да кроз вјеру читав наш живот доживимо као историју нашег спасења.“

(из бјеседе владике Димитрија)

Празник Васкрсења Христовог у Дубровнику

На празник Васкрсења Христовог у храму св.Благовјештења у Дубровнику служено је васкршње јутрење и у наставку литургија. У току литургије прочитана је посланица Његове Светости патријарха српског госп. Порфирија.

Велики број вјерника приступио је Светој Чаши, а након литургије свима присутнима су подијељена васкршња јаја.

Фотографије: Жељко Тутњевић

 

Васкрс у Гацку

Спремајући се за најрадоснији хришћански празник Васкрсења Христовог кроз Страсну седмицу, богослужења у саборном храму Св. Тројице у Гацку су се одвијала редовно.

На сам празник служена је Литургија у 6:00 часова, којом је началствовао протојереј ставрофор Велимир Ковач уз саслужење ђакона Александра Црногорца, чтечева и појаца овога храма и вјерног народа. 

Дјеца из Основне школе „Ј.Ј. Змај“ свом владици Атанасију

Испред капеле Христовог Васкрсења, у манастиру Тврдошу, дјеца из Основне школе „Ј.Ј. Змај“ су нас подсјетила на љубав коју је владика Атанасије имао према дјеци и она према њему. Кроз азбуку за „мутаве“ понављамо лекцију о љубави према Богу, Цркви, Косову и Џиновском срцу…

Вероучитељице Наташа и Лидија

Свијетли уторак у обновљеној цркви Светог Апостола Павла

На Свијетли уторак, Васкрсни уторак (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника – Васкрса, у требињском селу Доли служена је Света Литургија којом је началствовао протопрезвитер – ставрофор Милан Бужанин, уз присуство мати Павле, игуманије Петропавловског манастира са сестрама и вјерног народа.

Послије Свете Евхаристије за све присутне припремљено је скромно послужење на старом сеоском гумну које се налази уз цркву Апостола Павла.

Милош Бјелица, чтец

Фото: Владо Ружић

Свијетли дан на мјесту свијетлом – Света архијерејска литургија у Пребиловцима

У Васкрсни, Свијетли понедјељак, у свјетлости Празника и осунчаности Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима, освећујући простор и вријеме и благодарећи Васкрслом Христу, Његовом Оцу и Духу Светоме, сабрало се свештенство, монаштво и вјерни народ Епархије захумско-херцеговачке и приморске, са Светим мученицима пребиловачким и херцеговачким.

На овом Божанственом и свијетлом благодарењу предстојао је Епископ наше Домаће цркве, Димитрије. По читању еванђеоског зачала, а прије причешћа Хљебом Живота и раздијељења славског хљеба и жита, надахнуту бесједу изрекао је архимандрит Данило, игуман Манастира Житомислић.
 
 
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон
 

фото: Радован Дангубић

Прослава Васкрса у Хуму и Ђедићима

Празник Васкрсења Христовог свечано је прослављен у селу Хум. Пасхално вечерње служио је протојереј-ставрофор Борис Бандука, уз саслужење вјерног народа овога краја. У току су завршни радови на обнови храма Рођења Пресвете Богородице у Хуму чије се освећење планира на дан храмовне славе. На Васкршњи понедељак у храму Свете великомученице Варваре у Ђедићима служена је Света Литургија. 

Страница 4 од 512345