Monthly Archives: новембар 2021
О ПАЖЊИ* – према речима епископа Атанасија
мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком
Презвитер Стаматис Склирис
Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем (†4. март 2021.) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.
Отац Атанасије је отпочео са својим опитним уверењем да је будност више од педесет одсто оног што је неопходн у настојању да човек успе у нечему. Осврнуо се на Оце трезвеноумља и потребу непрестане пажње у настојањима подвижника, али и сваког хришћанина, да постигне сједињење са Христом, јер се непрестано суочава са унутарњим и спољашњим искушењима која га ометају у постојаном кретању ка циљу. Човека вреба расејаност коју је могуће победити једино сталном пажњом. Пажња је супротност равнодушности. Да не заобилазимо проблеме површно. Старање да задобијемо љубав према Христу и према човеку, за све и сва.
Док је старац говорио, неки од нас су изразили уздржаност у погледу тога како може неко бити непрестано као стражар на стражи, са прстом на обарачу. Отац Атанасије је одговорио: удубимо се у апсолутну неопходност молитве. Ова потреба молитве постаје видљива и уочава се накнадно. Да бисмо ово схватили, испитајмо пажљиво падове који су нам се десили у прошлости и доћи ћемо до закључка да се они готово увек дугују одсуству пажње. Као што кажемо: „Непријатељ нас је ухватио на спавању”. Расејаност ће увек бити у заседи. Али, пажња ће нас будити. Као што се велики Апостол Павле служио примерима бораца на стадионима, тако је и владика Атанасије наводио пример фудбалера.
Говорио је да екипа која ступи на терен одлучна да игра са будношћу и пажњом, има веће шансе да победи, чак и ако друга поседује талентованије играче који сматрају победу лаком. Сви играчи обраћају пажњу на кретање лопте. Уколико неко, у настојању да предрибла противника, варком неочекивано упути лопту саиграчу, лопта ће бити изгубљена уколико он није посвећен. Међутим, уколико напето прати, уклизаће ногом у датом тренутку и даће неочекивано гол. Такође, у другом случају, ако неко, трчећи с лоптом према противничком голу, наиђе на јаку одбрану, а уочи саиграча који притиче у помоћ, неће егоистички хтети да сам постигне гол, него ће је додати другом који ће шутирати слободан и неометано постићи погодак.
Сада, кад почивши отац Атанасије више није у нашој близини, уверавамо се (иако је био хиперактиван) да је веровао и живео како пажњом Отаца трезвеноумља, која је посебно духовно стање, тако и свакодневном пажњом да не правимо грешке. Са динамиком која га је красила, неки пут је изгледало да се излаже опасности – обично услед превелике љубави према људима. Међутим, на основу његовог свеукупног живљења, закључујемо да је, ма где био, у манастиру, епархији или у најдинамичнијим активностима и у најсветовнијем окружењу, увек имао уза се љубав према Христу, коју је макар и у највећој дубини чувала пажња.
Превео са грчког:
свештеник Г. Гајић
* π. Σταμάτης Γ. Σκλήρης, „Περὶ νήψεως, ἐκ τῶν λόγων τοῦ ἐπισκόπου Ἀθανασίου, Μικρὸ θεολογικὸ μνημόσυνο στόν μακαριστὸ Ἐπίσκοπο Ἑρζεγοβίνης”, Σύναξη 158 (2021), 80-82.
Oснован огранак Фондације „Свети Вукашин“ у Гацку
Слава Црквеног хора „Света Јелена Анжујска“
Сабрање земље и неба – Света архијерејска литургија у Аранђелову
Света Литургија у храму Светог Преображења Господњег
Слава цркве Врачевице у Гомиљанима
У недељу 21. по Духовима, 14.новембра 2021. године, свечано је прослављен празник Светих бесребреника Козме и Дамјана у цркви Врачевици у Гомиљанима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. У току Литургије извршено је ломљење славског колача и помен за све упокојене који почивају на гробљу поред храма.
Претпоставља се да је храм Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) саграђен у 15. вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије за преостала два храма у Гомиљанима, храма Светог Константина и Јелене (Констандиновица) и храма Светог великомученика Георгија (Ђурђевица). Врачевица је датована и на основу два записа на јужном и сјеверном дијелу западног зида, која су уписана у малтеру, 1492. година.
Храм Светога великомученика Георгија (Ђурђевица) обновљен је и освештан 7.септембра 2014. године. Храмови Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) и Светих Константина и Јелене (Констандиновица) у веома су лошем стању и у току су израде Главних пројеката по којима ће се вршити њихова обнова.
[Not a valid template]Вече посвећено Светом краљу Милутину у Пребиловцима
У организацији Српске православне црквене општине Чапљина, СПКД Просвјета ГО Чапљина и МЗ Пребиловци, организовано је вече посвећено Светом краљу Милутину у Духовном и културном центру „Свети краљ Милутин“ у Пребиловцима.
Повод за организацију ове вечери јесте годишњица упокојења Светог краља Милутина који се упокојио давне 1321 године. Такође, ове године навршава се и 100 година од отварања читаонице у Пребиловцима.
Овом приликом на Духовном и културном центру постављене су табле за сам центар и за библиотеку „Света Стана Арнаут“ која се налази у склопу овог центра. Приказани су значајни документи који говоре о отварању прве читаонице у Пребиловцима давне 1921. године, а након тога пуштен је филм Чувари Космета који говори о нашим манастирима и храмовима на Косову и Метохији а чији је аутор Мира Лолић Мочевић. Након пројекције филма, настављено је дружење уз послужење и разговор.
[Not a valid template]
Поклон кабинетима за Православну вјеронауку
Да љубимо једни друге – Празник Светог Великомученика Димитрија у Невесињу
Представник Епископије ЗХиП за културу и медије
Бранислав Рајковић, ђакон
фото Младен Вујадиновић
Архијерејска Литургија у Гацку
Изграђен нови црквени дом у Грабу на Зубцима
У недјељу 20 по Духовима, 7. новембра 2021. године, служена је Света Литургија у храму Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Грабу на Зубцима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. Парох је са члановима црквеног одбора разговарао о даљим активностима око обнове храма.
Храм на Зубцима налази се уз магистрални пут из Требиња за Херцег Нови. Темељи и камени блокови, уграђени у основу са орнаментима записа, свједоче за сигурно да датира из средњег вијека, а можда и раније. Црквица је једнобродна, правоугаона са малом олтарском апсидом, грађена од камених блокова и клесаног камена и покривена цријепом. Гробљанска је одувијек била и око ње се и данас сахрањују укопници свих заселака Рупа, Граба, Ограда, Прокоса, Дренова Дола, Бојадраж Дола и Куње Главице. Црква Свете Петке дуго је била за своје двије трећине закопана у земљи. Крајем деведесетих година прошлог вијека откопава се, остаци од упокојених око ње се измијештају и уређује се простор и гробље. На улазу у гробље изграђена је гробљанска капела.
Посебна радост у овој години био је завршетак изградње новог црквеног дома, изграђеног трудом и бригом чланова црквеног одбора, као и љубављу и слогом свих мјештана и људи добре воље. Дом је освештан 27. октобра 2021. године, на празник Свете Петке, у присуству великог броја вјерног народа. Тога дана Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Никола Јанковић, парох друге требињске парохије, уз саслужење архимандрита Исаие, игумана манастира Светога великомученика Георгија на Зубцима.
[Not a valid template]Еп. Григорије – Сјећање на вјечност
Колико сам се само пута до сада увјерио да се приликом сусрета с другим човјеком догађа тајна која оставља непролазни отисак на нашем бићу. Недавно сам на гробу владике Атанасија затекао једну жену и човјека како клече и моле се. Она је срела владику Атанасија само једанпут у животу. У пролазу. На аеродрому. Њихов разговор је трајао један минут. Тај један једини минут разговора с владиком у толикој мјери је утицао на њу да је имала потребу да из иностранства дође на његов гроб.
Ако се један наизглед успутни и кратки сусрет толико дуго памти, колико би тек свако од нас требало да памти оне с којима смо провели године и деценије, а који више нису ту, међу нама? Нажалост, наше је сјећање – ма колико било снажно – пролазно и траје онолико колико и ми на овом свијету. Зато се на Задушнице молимо да се заједно с умрлима настанимо у сјећању Бога Живога како бисмо се једнога дана поново сусрели и препознали у вјечности…
Преузето са званичног инстаграм налога Еп. Григорија:
https://www.instagram.com/p/CV7h6GiMF39/?utm_medium=share_sheet
Икона / Поглед на крст при заласку сунца
Аутор: Никола Сарић