Monthly Archives: новембар 2021

О ПАЖЊИ* – према  речима епископа Атанасија

мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком
Презвитер Стаматис Склирис

Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем (†4. март 2021.) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.

Отац Атанасије је отпочео са својим опитним уверењем да је будност више од педесет одсто оног што је неопходн у настојању да човек успе у нечему. Осврнуо се на Оце трезвеноумља и потребу непрестане пажње у настојањима подвижника, али и сваког хришћанина, да постигне сједињење са Христом, јер се непрестано суочава са унутарњим и спољашњим искушењима која га ометају у постојаном кретању ка циљу. Човека вреба расејаност коју је могуће победити једино сталном пажњом. Пажња је супротност равнодушности. Да не заобилазимо проблеме површно. Старање да задобијемо љубав према Христу и према човеку, за све и сва.

Док је старац говорио, неки од нас су изразили уздржаност у погледу тога како може неко бити непрестано као стражар на стражи, са прстом на обарачу. Отац Атанасије је одговорио: удубимо се у апсолутну неопходност молитве. Ова потреба молитве постаје видљива и уочава се накнадно. Да бисмо ово схватили, испитајмо пажљиво падове који су нам се десили у прошлости и доћи ћемо до закључка да се они готово увек дугују одсуству пажње. Као што кажемо: „Непријатељ нас је ухватио на спавању”. Расејаност ће увек бити у заседи. Али, пажња ће нас будити. Као што се велики Апостол Павле служио примерима бораца на стадионима, тако је и владика Атанасије наводио пример фудбалера.

Говорио је да екипа која ступи на терен одлучна да игра са будношћу и пажњом, има веће шансе да победи, чак и ако друга поседује талентованије играче који сматрају победу лаком. Сви играчи обраћају пажњу на кретање лопте. Уколико неко, у настојању да предрибла противника, варком неочекивано упути лопту саиграчу, лопта ће бити изгубљена уколико он није посвећен. Међутим, уколико напето прати, уклизаће ногом у датом тренутку и даће неочекивано гол. Такође, у другом случају, ако неко, трчећи с лоптом према противничком голу, наиђе на јаку одбрану, а уочи саиграча који притиче у помоћ, неће егоистички хтети да сам постигне гол, него ће је додати другом који ће шутирати слободан и неометано постићи погодак.

Сада, кад почивши отац Атанасије више није у нашој близини, уверавамо се (иако је био хиперактиван) да је веровао и живео како пажњом Отаца трезвеноумља, која је посебно духовно стање, тако и свакодневном пажњом да не правимо грешке. Са динамиком која га је красила, неки пут је изгледало да се излаже опасности – обично услед превелике љубави према људима. Међутим, на основу његовог свеукупног живљења, закључујемо да је, ма где био, у манастиру, епархији или у најдинамичнијим активностима и у најсветовнијем окружењу, увек имао уза се љубав према Христу, коју је макар и у највећој дубини чувала пажња.

Превео са грчког:
свештеник Г. Гајић

 

* π. Σταμάτης Γ. Σκλήρης, „Περὶ νήψεως, ἐκ τῶν λόγων τοῦ ἐπισκόπου Ἀθανασίου, Μικρὸ θεολογικὸ μνημόσυνο στόν μακαριστὸ Ἐπίσκοπο Ἑρζεγοβίνης”, Σύναξη 158 (2021), 80-82.

Oснован огранак Фондације „Свети Вукашин“ у Гацку

У недјељу 14. новембра, након вечерњег богослужења, у Гацку је одржан састанак на ком је основан огранак Фондације „Свети Вукашин“, хуманитарне организације која дјелује на простору Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
 
Састанку су присуствовали представници ове фондације, на чијем је челу био њен секретар, свештеник Милош Мандић. Заједно са свештеником Александром Шмањом, отац Милош је упознао присутне са статутом Фондације „Свети Вукашин“ те начином и принципима рада исте.
 
Након тога формиран је извршни одбор огранка у Гацку, а његови чланови су изнијели своје идеје о унапређењу рада ове организације на простору наше општине.
 
Позивамо све људе добре воље да се укључе у акције ове организације и тако помогну најпотребитијима међу нама.
 
„ПАЖЊА ЈЕ ПОЛА ЧОВЈЕКА“

Слава Црквеног хора „Света Јелена Анжујска“

У недјељу 21. по Духовима, у Саборном храму у Гацку, литургијски је прослављена слава Црквеног хора „Свете Јелене Анжујске“, који својим пјевањем уљепшава богослужења у току читаве године у овом храму. Слава је, као и ранијих година, прослављена у недјељу најближу празнику Св. Јелене Анжујске у монаштву Јелисавете. Литургију је служило локално свештенство уз учешће  вјерног народа.
 
По благодарењу након причешћа и позиву свештеника да у миру изађемо, преломљен је славски колач и подијељено славско жито.
 
Након Литургије славље је настављено у порти храма уз пјесму хора а присутни народ се окријепио послужењем које су припремиле наше дјевојке. Кум славе био је господин Радован Ћорић.
 
[Not a valid template]

Сабрање земље и неба – Света архијерејска литургија у Аранђелову

О Спомену на љекаре душе и тијела, Свете Козму и Дамјана, а у храму Светог Архангела Михаила, прослављајући дакле свете људе и ангеле и освећујући изнова васколики простор и вријеме, а прије свега у славу Створитеља свега, Црква Његова сабрала се у требињском селу Аранђелову, предвођена Епископом захумско-херцеговачким и приморским Димитријем. Епископу Димитрију, уз вјерне овог краја, саслуживали су и мјесни парох, протопрезвитер Мирослав Ратковић, протопрезвитер – ставрофор Младен Жуловић, ђакон, чтечеви и појци.
 
По читању овонедјељног еванђеоског одломка – чувене Приче о сијачу и сјемену, Епископ Димитрије, честитајући Празник и Славу, између осталог је рекао:
 
Све је из тог сјемена, које је Христос Господ, Чудесни и Преблаги Спаситељ… Дошао је Бог и постао, не анђео, нити које друго биће, него прави и истински Човјек, зато што је у човјеку сабрано све што садржи и земља и небо. Ми смо на неки начин у заједници са овим створеним – неживим свијетом, зато што смо материјални, створени од свега што нас окружује. Онда смо у заједници са живим свијетом, зато што с њима дијелимо живот и покрет – животну снагу. И, наравно, у заједници смо и са анђеоским свијетом, иако то не видимо, јер смо слободна самовласна бића, способна да разликују добро и зло, и тако смо браћа са Светим анђелима и архангелима, и са Светим Архангелом Михаилом. И знамо, иако то не видимо, кад год се опредијелимо за добро, ми се придружујемо тој небеској војсци Светих архангела, на челу са Светим Архангелом Михаилом и Светим Арахангелом Гаврилом Благосвијесником. Дакле, иако то не видимо, ми се свакога дана и свакога часа, у нашем срцу, које се често колеба око добра и зла, одлучујемо да ли смо са Богом и Његовим ангелима и архангелима или смо, пак, са оним отпалим ангелима…
 
Црква Светог Архангела Михаила, подно средњовјековног града Клобука, саграђена је у разодбљу између прве половине XVI. и почеткa XVII. века, а заједно са оближњом некрополом са стећцима, препозната је као национални споменик Босне и Херцеговине. Иако прилично малих димензија, ова црква садржи и припрату, чији сјеверни и јужни зид  леже на стећцима, а сам наос украшен је иконостасом и фрескописом изузетне љепоте, који се тренутно налази у веома лошем стању, због чега се тренутно ради на обнови.
 
Представник Епископије ЗХиП за културу и медије
Бранислав Рајковић, ђакон
[Not a valid template]

Света Литургија у храму Светог Преображења Господњег

Ко има уши да чује нека чује,
 
каже Христос у данашњем Јеванђељу које смо чули у причи „О сијачу и сјемену“ у 21. недељу по Духовима, које се читало на Евхаристијском сабрању у храму Светог Преображења Господњег.
 
По завршетку овонедељног Јеванђелског зачала наш отац Никола Јанковић је говорио о срцу човјековом као плодној земљи и ријечи Христовој као сјемену, чију бесједу можемо чути у приложеном. 
 
Христос васкрсе! 
 
 
 
Фотографија: 
Марко Вучинић

Слава цркве Врачевице у Гомиљанима

У недељу 21. по Духовима, 14.новембра 2021. године, свечано је прослављен празник Светих бесребреника Козме и Дамјана у цркви Врачевици у Гомиљанима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. У току Литургије извршено је ломљење славског колача и помен за све упокојене који почивају на гробљу поред храма.

Претпоставља се да је храм Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) саграђен у 15. вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије за преостала два храма у Гомиљанима, храма Светог Константина и Јелене (Констандиновица) и храма Светог великомученика Георгија (Ђурђевица). Врачевица је датована и на основу два записа на јужном и сјеверном дијелу западног зида, која су уписана у малтеру, 1492. година. 

Храм Светога великомученика Георгија (Ђурђевица) обновљен је и освештан 7.септембра 2014. године. Храмови Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) и Светих Константина и Јелене (Констандиновица) у веома су лошем стању и у току су израде Главних пројеката по којима ће се вршити њихова обнова. 

[Not a valid template]

Вече посвећено Светом краљу Милутину у Пребиловцима

У организацији Српске православне црквене општине Чапљина, СПКД Просвјета ГО Чапљина и МЗ Пребиловци, организовано је вече посвећено Светом краљу Милутину у Духовном и културном центру „Свети краљ Милутин“ у Пребиловцима.

Повод за организацију ове вечери јесте годишњица упокојења Светог краља Милутина који се упокојио давне 1321 године. Такође, ове године навршава се и 100 година од отварања читаонице у Пребиловцима.

Овом приликом на Духовном и културном центру постављене су табле за сам центар и за библиотеку „Света Стана Арнаут“ која се налази у склопу овог центра. Приказани су значајни документи који говоре о отварању прве читаонице у Пребиловцима давне 1921. године, а након тога пуштен је филм Чувари Космета који говори о нашим манастирима и храмовима на Косову и Метохији а чији је аутор Мира Лолић Мочевић. Након пројекције филма, настављено је дружење уз послужење и разговор.

[Not a valid template]

 

Поклон кабинетима за Православну вјеронауку

Катихетски одбор Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ,  у сарадњи са Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, поклонио је два LCD телевизора Основној школи ,,Ристо Пророковић“ и СШЦ ,,Алекса Шантић“у Невесињу. Ова помоћна средства у настави су намијењена опремању кабинета за Православну вјеронауку, али биће корисни и осталим наставницима и ученицима,у складу са потребама.
 
Захваљујемо се савјетнику Славољубу Лукићу који нам је уручио ове уређаје и надамо се доброј сарадњи у будућности.
вјероучитељица Јелена Кулиџан

Да љубимо једни друге – Празник Светог Великомученика Димитрија у Невесињу

Јер, то је јасан знак, кад ми љубимо једни друге, да је дошло Царство Небеско.., када бринемо једни о другима, када не мрзимо оне који нам зло чине, када гладне, жедне појимо и болесне и затворенике обилазимо и наге облачимо.., када се за другога и ближњега бринемо у сваком погледу, и када показујемо на видљив начин нашу љубав и потврђујемо је дјелима.., то је истинско Царство Божије, које долази на видљив начин и оно се најјасније и највише у томе нашем међусобном односу и у тој љубави очитава.
 
Овим ријечима, Његово преосвештенство, Епископ будимљанско-никшићки Методије, указао је на значај Христове заповијести из прочитаног одјељка из Јеванђеља по Јовану, честитајући потом Празник Светог Великомученика Димитрија свим житељима Невесиња, као и Крсну славу и имендан Епископу захумско-хереговачком и приморском Димитрију, који је заједно са Епископом Методијем, свештенством и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију у невесињском Саборном храму.
 
Бесједа владике Методија
 
 
Овом приликом, Црква Божија, руком Епископа Димитрија одликовала је и произвела презвитера Драгу Зупца, пароха кифиноселског, у чин протопрезвитера.
 
По раздјељењу Светих Дарова хришћанима овог града, уз спомен на све бранитеље и страдалнике за његову одбрану, освећени су и раздијељени и славски хљеб и жито, а радост Празника наставила је да се умножава и раздјељује и за трпезом у парохијском дому.
 
Том приликом, господин Дејан Стошић из Смедерева, који је поријеклом Херцеговац, Епископу Димитрију и Црквеној општини невесињској, даровао је крстионицу и новчани прилог за изградњу парохијског дома у невесињском насељу Гвозд.
 

Представник Епископије ЗХиП за културу и медије
Бранислав Рајковић, ђакон

[Not a valid template]

фото Младен Вујадиновић

Архијерејска Литургија у Гацку

Литургијским сабрањем у саборном храму у Гацку ове недјеље началствовао је Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије, уз саслужење локалног свештенства и вјерног народа.
 
Након читања овонедјељног зачала из Јеванђеља по Луки, владика се обратио присутнима бесједом.
 
 
Заблагодаривши заједно за причешће Светим Даровима, чланови цркве у Гацку су заједно са својим Епископом Димитријем наставили сабрање у порти храма уз скромно послужење. Посебно нас радује што је црква ове недјеље, као и претходних, била пуна омладине. 
 
Данашње богослужење својим појањем уљепшале су дјевојке из црквеног хора „Свете Јелене Анжујске“.
 
[Not a valid template]
 
 
У саборном храму, Епископ Димитрије је предводио и вечерње богослужење са петохљебницом уочи празника Светог великомученика Димитрија Солунског, његовог и нашег светитеља заштитника.

Изграђен нови црквени дом у Грабу на Зубцима

У недјељу 20 по Духовима, 7. новембра 2021. године, служена је Света Литургија у храму Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Грабу на Зубцима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. Парох је са члановима црквеног одбора разговарао о даљим активностима око обнове храма.

Храм на Зубцима налази се уз магистрални пут из Требиња за Херцег Нови. Темељи и камени блокови, уграђени у основу са орнаментима записа, свједоче за сигурно да датира из средњег вијека, а можда и раније. Црквица је једнобродна, правоугаона са малом олтарском апсидом, грађена од камених блокова и клесаног камена и покривена цријепом. Гробљанска је одувијек била и око ње се и данас сахрањују укопници свих заселака Рупа, Граба, Ограда, Прокоса, Дренова Дола, Бојадраж Дола и Куње Главице. Црква Свете Петке дуго је била за своје двије трећине закопана у земљи. Крајем деведесетих година прошлог вијека откопава се, остаци од упокојених око ње се измијештају и уређује се простор и гробље. На улазу у гробље изграђена је гробљанска капела.

Посебна радост у овој години био је завршетак изградње новог црквеног дома, изграђеног трудом и бригом чланова црквеног одбора, као и љубављу и слогом свих мјештана и људи добре воље. Дом је освештан 27. октобра 2021. године, на празник Свете Петке, у присуству великог броја вјерног народа. Тога дана Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Никола Јанковић, парох друге требињске парохије,  уз саслужење архимандрита Исаие, игумана манастира Светога великомученика Георгија на Зубцима.

[Not a valid template]

Еп. Григорије – Сјећање на вјечност

Колико сам се само пута до сада увјерио да се приликом сусрета с другим човјеком догађа тајна која оставља непролазни отисак на нашем бићу. Недавно сам на гробу владике Атанасија затекао једну жену и човјека како клече и моле се. Она је срела владику Атанасија само једанпут у животу. У пролазу. На аеродрому. Њихов разговор је трајао један минут. Тај један једини минут разговора с владиком у толикој мјери је утицао на њу да је имала потребу да из иностранства дође на његов гроб.

Ако се један наизглед успутни и кратки сусрет толико дуго памти, колико би тек свако од нас требало да памти оне с којима смо провели године и деценије, а који више нису ту, међу нама? Нажалост, наше је сјећање – ма колико било снажно – пролазно и траје онолико колико и ми на овом свијету. Зато се на Задушнице молимо да се заједно с умрлима настанимо у сјећању Бога Живога како бисмо се једнога дана поново сусрели и препознали у вјечности…

Преузето са званичног инстаграм налога Еп. Григорија: 
https://www.instagram.com/p/CV7h6GiMF39/?utm_medium=share_sheet

Икона / Поглед на крст при заласку сунца
Аутор: Никола Сарић