Драге грађанке и грађани Херцеговине, драга браћо и сестре, драги наши ближњи. Људске врлине несебичности, дјелатне љубави и живљења за другога, можда нам никада нису биле потребније као у овом времену искушења. Све у вези са пандемијом која се у свијету, као и у нашој земљи, дешава последњих седмица, прилика је за темељно преиспитивање свих наших животних принципа и за укупно преосмишљавање нашег живота, не бисмо ли, подстакнути заједничком невољом, постали заиста истински хумани и саосјећајни једни према другима.

Свакако, ово није вријеме за страх и панику, него за разумно и смирено дјелање за опште добро. Ово је вријеме прије свега за чојство, како би друштвено одговорним понашањем заштитили друге од себе, али и за јунаштво, како би ово вријеме искористили не за непотребно ширење панике и страха, него као прилику за помоћ и топлу ријеч свим нашим ближњима, а посебно онима које ово стање највише погађа. Довољно је окренути се око себе да бисмо схватили да је много оних којима је потребна утјеха и да од нас зависи хоће ли ово вријеме кризе бити испуњено топлином и саосјећањем према онима са којима живимо или ће бити нешто чега ћемо се, када прође, морати стидјети. Према томе, ове уопштене мјере о којима ће надаље бити ријечи нека свима буду подстицај и инспирација, да и сами у свом животу – одговорношћу, пажњом, топлином и свим оним што јесу, али и оним што посједују, помогну људима око себе (па ће тако помоћи и себи). Чувајте и своје душевно здравље, трудите се да примјером личног оптимизма и радости, која је сваком истинском хришћанину природна, утичете на све око себе.

Можда је сувишно помињати, али сви ми који се трудимо да се придржавамо прописаних ванредних превентивних мјера не чинимо то из страха, него из бриге за добро нашег друштва и сваког појединца у њему. Зато у циљу солидарности са свима који су показали одговорност у новонасталој ситуацији која је изазвана вирусном пандемијом, и у складу са одлуком Владе Републике Српске од 18. 3. 2020. године и уведеним ванредним мјерама на подручју цијеле Републике Српске, узимајући у обзир и одлуке које је донио кризни штаб Херцеговачко – неретванског кантона (на сједници одржаној истог датума), са заједничке сједнице представника наше Епархије и координације општинских кризних штабова Источне Херцеговине, одржане данас 21. марта 2020. године, обавјештавамо вјерни народ да ће у сљедећим храмовима у нашој Епархији имати могућност да се недјељом причесте у устаљеним терминима литургијских служби од 9 до 10 часова (и тако ће бити све до окончања ове ванредне ситуације):

Саборни храм у Требињу
Стара црква у Мостару
Манастир Житомислић
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима
Храм Вазнесења Христовог у Невесињу
Храм Силаска Светог Духа у Гацку
Храм Светог Саве у Билећи
Храм Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
Храм Светог Кнеза Лазара у Берковићима/Дабру

У осталим храмовима на подручју наше Епархије све док трају ванредне мјере Владе Републике Српске богослужења неће бити. Монаси у манастирима ће наставити са редовним богослужбеним животом, молећи се, као и сви ми, за спасење читавог свијета и прекраћење ове нарастајуће заразне болести, али без присуства вјерника (осим што ће се, како је већ поменуто, због пастирских потреба, вјерници причешћивати и у манастиру Житомислићу).

Звона са свих саборних и манастирских храмова ће звонити свакога дана у 12 часова и све нас позивати да се додатно и заједнички, у својим домовима, помолимо за све болесне, и подсјетити нас: „да у својим молитвама у ове дане Часнога Поста не заборавимо на све оне који су заражени, нарочито оне чије је стање тешко или критично. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа примјер жртве, саосјећања и љубави.

У нашим молитвама сјетимо се и оних који су се упокојили, молећи се да им Господ подари насљеђе Вјечнога Живота, као и да њихове ближње утјеши и сачува”. (из Саопштења Епархије ЗХиП од 14. марта ове године)

Молимо све болесне и старе, којима у овим данима није препоручено напуштање домова, да се придржавају свих препорука надлежних служби. Њихови парохијски свештеници су дужни да им се обрате и причесте их у дому (на начин примјерен ванредним околностима, строго се придржавајући упутстава која се тичу хигијене и заштите од вируса) и, ако је потребно, постарају се о свим њиховим духовним али и осталим животним потребама, уз подршку Епархије и локалних општинских служби. О евентуалном причешћу вјерника по селима и удаљеним крајевима општина надлежни свештеници ће се договорити са својим парохијанима.

Eпископ Димитрије са свештенством Епархије ЗХиП
Градоначелник Требиња и начелници општина Источне Херцеговине

Због проглашења ванредне ситуације и увођења ванредних мјера заштите од епидемије корона вируса, дајемо следећа обавезујућа упутства, која се односе на обављање сахрана у парохијама на подручју Епархије ЗХиП и то:

Тачка 1.

Приликом изјављивања саучешћа не цјелива се ковчег и не рукује се са родбином. Приликом уласка у капелу или дом поклонити се покојнику а родбини усмено изјавити саучешће без икаквог физичког контакта. (На примјерен начин, свештеник треба да упути молбу и свима присутнима на сахрани/парастосу да избјегавају физички контакт.)

Тачка 2.

На вратима капеле или дома одредити особу/е која ће водити рачуна о спровођену прописаних мјера  а посебно томе да број особа у капели/дому буде смањен према општим упутсвима цивилиних власти о јавним скуповима. Свештеници треба да, у договору са родбином покојника, обезбиједе услове за прање руку свих присутних, посебно у случају међусобног физичког контакта међу њима.

Тачка 3.

По савјету и препорукама надлежних Републичких институција не би требало организовати послужења и ручкове након завршетка обреда. (Ово се односи и на сахране и на парастосе. На сахрани, ожалошћенима сугерисати да ручак и послужење организују приликом четрдесетодневног или полугодишњег помена, а у складу са развојем ситуације.)

Тачка 4.

Узимајућу у обзир савјете љекара да људи који се налазе на јавним скуповима буду на међусобном одстојању од најмање једног метра, на сахранама и саучешћима правити што мању гужву а све прописане богослужбене обреде и заједничке молитве обављати напољу (испред капеле/дома или на гробљу). 

Тачка 5.

Надлежни свештеници приликом заказивања сахране, дужни су о свему овоме да упознају породицу. Такође, веома је важно да свештеници буду у контакту са општинским институцијама, са истим се о свему договарају и ова наша упутства прилагоде локалном нивоу, пошто општински кризни штабови, због ситуације која се мијења из часа у час, често ажурирају своје постојеће одлуке и доносе нове. Поред Сопштења наше епархије од 14. марта 2020. године које, наравно, и даље остаје на снази, ова упутсва нека, дакле, буду додатна оквирна начела како да се понашамо у овој ванредној ситуацији. Пратећи даљи развој ситуације изазване корона вирусом, о евентуалним новим мјерама заштите и одлукама поводом тога бићете благовремено обавијештени.

Епископ ЗХиП + Димитрије

„По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“(Јн 13, 35)
„Носите бремена једни другима, и тако испуните закон Христов“(Гал 6, 3)

Поштована браћо и сестре у Христу,

Када год се нађемо пред изазовом или било каквим искушењем, наше очи усмјеравамо ка Спаситељу, трудећи се да Његов примјер и Његова Ријеч буду мјера и критеријум нашега понашања. Тако и у сусрету са пандемијом акутног респираторног синдрома корона вируса 2 (SARS-CoV-2) свим нашим вјерницама и вјерницима шаљемо своју љубав и подршку.

Молимо вас, прије свега, да у својим молитвама у ове дане Часнога Поста не заборавите на све оне који су заражени, нарочито оне чије је стање тешко или критично. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа примјер жртве, саосјећања и љубави.

У нашим молитвама сјетимо се и оних који су се упокојили, молећи се да им Господ подари насљеђе Вјечнога Живота, као и да њихове ближње утјеши и сачува.

Као одговорни људи требало би да пажњом и љубављу према својим ближњима посвједочимо своју вјеру у Христа, нарочито онима који су најрањивији од здравствених тегоба које овај вирус изазива, али и онима који су највише изложени опасности од заразе вирусом. Оно што треба да нас мотивише на опрез није само брига за сопствени живот који нам је Бог подарио, него и одговорност за добробит наших ближњих. Као што треба да се трудимо да се наша одговорност и опрез према овој пандемији никада не претвори у сијање панике и страха међу људима са којима живимо, тако и наша лична храброст и вјера никада не смију добити обрисе дрскости. Стога, имајући на уму да није добро тврдоглавошћу и неодговорношћу, како грађанском тако и вјерском, „кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7) у наставку ћемо вам предочити листу мјера за које држимо да могу да буду од помоћи свима нама у борби која данас у солидарности и бризи уједињује читав Божији свијет:

1. Ризичним групама – старијим особама, особама са хроничним обољењима као што су срчане и плућне болести, особама са дијабетесом, болесницима са малигним обољењима и онима чији је имунитет на било који начин озбиљно нарушен, препоручујемо да у наредном периоду не похађају богослужења. Исто важи и за особе које осјећају било какве здравствене тегобе, укључујући и симтпоме карактеристичне за прехладу и грип (повишена температура, кашаљ, главобоља, малаксалост, отежано дисање и слично). Сви они, остајући код куће, нека молитвом буду повезани са својом браћом и сестрама у храму. Свако ко жели да прими свето причешће може да се јави надлежном парохијском свештенику који ће их причестити у њиховом дому.
2. Свештеници који имају било какве симптоме попут повишене температуре, кашља, бола у грлу, малаксалости, кијавице, отежаног дисања и сл. да не учествују у богослужењу.
3. Свештеници нека благосиљају вјернике вербално и осјењујући их крсним знаком без икаквог физичког контакта.
4. Вјерницима препоручујемо да не цјеливају руку свештеника, као и да физички контакт са другим вјерницима сведу на минимум. Узимајућу у обзир савјете љекара да људи који се налазе на јавним скуповима буду на међусобном одстојању од најмање једног метра, молимо да се гужве у храмовима за вријеме богослужења што мање праве, а мала дјеца да што више времена проводе напољу или изван гужве. Свештеници треба да се старају да су храмови за вријеме богослужења што боље провјетрени, а врата и прозори што више времена отворени.
5. Вјерницима препоручујемо да поштовање светим иконама не указују цјеливањем него само наклоном (малом метанијом). Свештеницима налажемо да осигурају да се цјеливајуће иконе у сваком случају чисте одговарајућим дезинфикујућим средствима што је чешће могуће, као и ствари које се често дирају рукама као кваке на вратима, столице,  мјеста за паљење и узимање свијећа итд.
6. По завршетку Свете Литургије вјерници нека узимају антидор (нафору) из руке свештеника не љубећи свештеникову руку.
7. У свему осталом молимо све да се придржавају упутстава Свјетске здравствене организације, надлежних медицинских установа и својих породичних љекара.

У данима који долазе, смањивши контакте са средином око нас, у „скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа“ (1Пет 3, 4) откријмо чежњу за Богом и ближњим, да бисмо се у периоду у коме се надамо да ће вирусна пандемија бити иза нас, још снажније и искреније обрадовали једни другима.

Епископ Захумско-херцеговачки и приморски
Димитрије

У Требињу, 14. марта 2020. године