Monthly Archives: фебруар 2020

Монашење у манастиру Добрићеву

Са благословом Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског г. Димитрија, 14. фебруара, уочи празника Сретења Господњег, Игуман Светоархангелске обитељи у Призрену Михаило замонашио је искушеницу Анастасију у малу схиму, давши јој име Јустина, по Светом Оцу Јустину Ћелијском. Вечерње богослужење служио је умировљени Епископ ЗХиП г. Атанасије, уз саслужење великог броја свештеника наше и других епархија. После вечерњег богослужења и чина монашења, уприличена је трпеза и послужење за све присутне. Мноштво вјерног народа и велики број дјеце учинили су овај догађај још радоснијим.

Епископски савјет СПЦ у ЦГ вјерном народу: Настављамо борбу за одбрану светиња!

Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире.

Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори.

Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика.

Не дамо светиње!

Епископски савјет СПЦ у Црној Гори

Извор Митрополија Црногорско-приморска

Заједничко саопштење Владе Црне Горе и Епископског савјета СПЦ у ЦГ

На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори.

Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима.

Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем.

Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Извор Митрополија Црногорско-приморска

У сретање празнику: гост свештеник Гојко Перовић

Гост: свештеник Гојко Перовић
Водитељ: Сунчица Пешић

Зар се Христос раздијели!? – Празник Света три јерарха у Херцеговини

… Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов. Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? (1. Кор 1, 12-13.)
 
Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно, него смо сваки у своје време, побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људима. И чему нас је учио Дух Свети, то смо и предавали људима ради њиховог спасења. И међу нама нема првог ни другог, него ако једнога споменеш, одмах су и друга двојица ту. (Из Житија светих преподобног Јустина Ћелијског)
 
Три човека – једно цело, Три јерарха – једно дело, Три имена – једна слава, Свој тројици – Христос глава. (Из Охридског пролога Светог Николаја Жичког)
 
„Света тројица јерараха прославили су Свету Тројицу, Бога Нашега, Живога и Истинитога … Дао Бог, по промислу и благослову Његовом да се и ми данас окупљамо овде, три јерарха скромне али велике светосавске земље херцегове … Хвала Господу на томе промислу и на тој посебној љубави према нама…“
 
Овим ријечима, а говорећи о Спомену на Света три јерарха Цркве, вјернима се обратио умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, на Божанственој литургији у Манастиру Тврдош, којом је началствовао некадашњи Епископ захумско-херцеговачки и приморски, а данас Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, уз саслужење поменутог Епископа Атанасија и Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, а уз које су саслуживали свештенство и монаштво и народ вјерни из Херцеговине, кличући са цијелом васељеном:
 
Ви који сте Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост!
 
Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Мостарски парох Радивоје Круљ на литији у Бару

У Бару, древноме граду на црногорској обали, у којем вијековима сложно живи становништво различитих вјероисповијести и народности, православни, римокатолици и муслимани и у којем добросусједски односи никада нису нарушени, сваког четвртка и неђеље организују се литије градским улицама на којима десетине хиљада православних вјерника од Владе Црне Горе тражи повлачење Закона о слободи вјероисповијести којег сматрају дискриминаторним и уводом у отимање имовине Митрополије црногорско-приморске од стране актуелне црногорске власти.

У литијама се православним вјерницима придружују и многи грађани других вјероисповјести. Овога четвртка, литију градским улицама предводио је мостарски парох, протојереј Радивоје Круљ који је том приликом изрекао дирљиву проповијед о потреби праштања и помирења у цијелом региону коју доносимо у цјелости.

“Драга браћо и сестре, драги Барани, који сте со и свјетлост овог дивнога и древнога града, који се још у средњем вијеку, у доба Војисављевића и Немањића, па и у доба Османског царства и доба владавине нашега господара, краља Николе, увијек дичио комшијским односима пуним љубави између људи различитих народности и вјероисповијести. Браћо и сестре, ја Вам долазим из једнога таквог сличног града.

Из Мостара, града пјесника Алексе Шантића, чија се светосавска и видовданска етика никада није срозала у мржњу, него је увијек грлила другога и другачијега и поручивала му да остане ту с нама и ми с њим. Долазим Вам из, још увијек рањеног Мостара, гђе наша мала повратничка заједница обнавља Храм Свете Тројице, а чији су приложници грађани Мостара свих вјероисповијести и етничких група.

Ми смо браћо и сестре прије неки дан улицама нашега дивнога Мостара одржали литију вама у знак подршке. Први пут након Другог свјетског рата прошла је крстоносна литија улицама нашега града без и једног инцидента, без и једне ружне ријечи. Људи су нам чак махали, руковали се.
(Шантићева светосавска литија)

Мени је срце пуно браћо и сестре што вам из једног таквог Мостара вечерас преносим поруку мира и љубави, овом нашем, по свему братском граду. И тако бих волио да могу пружити руке и све вас загрлити и сјединити у једну људску литију, један заједнички људски ход помирене браће.

Али исто тако с овога битнога мјеста, у овом тренутку када од неправде бранимо оно што су наши преци вијековима, Бога ради дизали, морамо Вама браћо наша послати и једну важну поруку.

Исту ону поруку, која ме је необично дирнула и обрадовала, а послао је наш брат, босански и херцеговачки и херцегновски имам Хусеин ефендија Хоџић, који се, одважно и племенито, како приличи нашим вјерама, ставио у заштиту угроженог брата.

Не могу да Вам опишем радост коју сам том приликом осјетио, али и тугу браћо и сестре. Тугу због сваког онога момента у историји кроз коју смо, у злим временима, пропуштали да као браћа једни друге штитимо и заштитимо од злих људи међу нама, од оних који су каљали бесмртне вриједности Христове у које овај народ вјерује.

Нашем народу у Херцеговини су учињена бројна зла, наши храмови стари стотинама година су рушени и скрнављени, али, видите владика Григорије је на отворењу Цркве посвећене мученицима пребиловачким рекао историјску реченицу: „Они Вас моле да опростите!“ Нажалост и све џамије и већина католичких цркава су срушене од неких злих људи који су се представљали и у наше име. Чак су се називали хришћанима, али то нису били.

Зато браћо и сестре, опростите на свему ружноме што се икада догодило међу нама и заједно братски извуцимо поуку из тог злог времена. Не дозволимо да нас дијеле на Црногорце и Србе, на Бошњаке и Албанце, на православце, католике, муслимане… и да те различитости буду наше проклество. Оне јесу и треба да буду наша будућност и наше богаство.

Ја, браћо и сестре нисам тако добар говорник, па морам, парафразирати нашег дивног оца Гојка Перовића и рећи Вам: „Нема нама молитве без Вас, а ни нама ни Црне Горе, ни Србије, ни Босне и Херцеговине, а ни Републике Српске без вас.“ Зато желим да из ових богомданих литија нико не буде поражен, да Бог да да литије преобрате и оне који су дигли руке за овај безбожни закон и да сви будемо побједници.

Има једна, браћо и сестре, прелијепа наша молитва упућена Пресветој Богородици која каже: „Ти си милост и чистота, ти си радост и доброта, јер си пуна благодати о Богомати!“ Браћо и сестре ако вјерујемо да је Бог кроз Пресвету Богородицу постао човјек, Бог наш који нас је учио да ништа од вјере немамо ако нисмо учинили оном најмањем, најмањем какав је и он сам постао, узалуд нам сва вјера и борба наша. Имајте то на уму увијек, јер стихови нашег брата Алексе, тако дубоко и сликовито то потврђују:

„Што да нас вјере у злу мрзњу гоне
Кад наша срца једном ватром бију?
Кад наше мајке покрај чеда бдију
Зар једну пјесму не пјевају оне?“

Ја бих на ово Алексино „вјере“ додао ријечи: наше различитости.

Драге сестре и браћо, када смо ходали нашим Мостаром стајући уз вас и наше светиње, онда нисмо стали само за светиње у материјалном смислу како нам се пребацује, него за оно што их чини светињама, а то је порука саосјећања и љубави према свакој душу, па ма како јој било име и на који начин се Богу молила или се уопште не молила. Само у то име наша ђеца су у Мостару на литији декламовала ону другу храбру и одважну пјесму Шантићеву, која има смисла само ако се заједно одупиремо сваком облику тираније, неправде и диктатуре:

„Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи, —
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигде уставити нико!
Народ је ови умирати свикô —
у својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, ко планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра камâ!

Све тако даље, тамо, до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

Бог вас благословио и свако добро даровао!
Не дамо светиње!

Текст и слике: Преокрет

Литија и молебан за спас светиња у Црној Гори

Испред Саборног храма у Требињу служен је молебан за спас светиња у Црној Гори. Молебен је служило свештенство Епархије ЗХиП. Присуствовало му је више хиљада вјерника, а процјене кажу и до 10.000 људи, који су претходно учествовали у литији дугој око 30 километара од Мркоњића до Требиња. Поручено је да је ово чудесна ноћ, у којој је главна порука не дамо светиње.

фото: Радован Дангубић

 

Пити заједно – литургијска завршница Симпосиона „Теологија у јавној сфери”

Симпосион (συμπόσιον од συμπίνειν – пити заједно) „Теологија у јавној сфери”, који седму годину заредом све учеснике у њему, јавним и заједничким дискусијама, напаја добрим мислима, осјећајима и подстиче на добродјелање, и ове године завршен је Литургијом (заједничким јавним дјелом) сабраних на једном мјесту, ради заједничког пијења Пића бесмртности.
Светом архијерејском литургијом у Преображењском храму у Требињу, началствовао је Епископ брегалнички Охридске архиепископије Српске Православне Цркве Марко, уз саслужење Епископа наше Домаће Цркве Димитрија, Епископа диселдорфског и њемачког Григорија, и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, и уз саслужење свештенства и вјерног народа Требиња и Херцеговине, уз учешће и присуство учесника и гостију Скупа „Теологија у јавној сфери”.
Своју бесједу на овонедјељну еванђеоску Приповијест о царинику и фарисеју, изнио је Епископ Григорије, а поздравне ријечи размјенили су епископи Марко и Димитрије.

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Бесједа Еп. Григорија

 

Поздравне ријечи Еп. Димитрија и Еп. Марка

 

Трећи дан Скупа „Теологија у јавној сфери”

Седми годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, током свог трећег и посљедњег радног дана одржавања, изњедрио је и три кратка предавања, једну, посљедњу од три, промоцију књиге и посљедњу, четврту по реду, панел дискусију.
У културном центру Требиње, најприје су одржана три кратка предавања: прво предавање др Здравка Зупца, инжењера фирме „Октон” из белгијског града Гента, под насловом „Четврта индустријска револуција”, одмах затим услиједило је предавање „Климатске промјене: колико је човјек покварио свијет?” Луке Илића, са београдског Института за физику, а посљедње, треће кратко предавање одржао је доц. др Оливер Тошић, са Филозофсог факултета у Београду, под називом „Духови, привиђења и остале визуелне илузије”.

фото Јован Видаковић

У музеју Херцеговине Требиње, средином дана приређен је разговор о књизи мср Стојанe Валан „Достојевски и појам одговорности код Емануела Левинаса”, са којoм је разговарао доц. др Андреј Јефтић.

фото Марко Вучинић

Посљедњи садржај овогодишњег Скупа била је панел дискусија са темом „Осјећај кривице: између здравог и патолошког”, током које су мишљења размијенили: др Миро Јаковљевић, са Медицинског факултета Универзитета у Загребу, др Миклош Биро, са новосадског Филозофког факултета и отац Гоко Перовић, ректор Богословије „Светог Петра Цетињског” са Цетиња.
У препуној сали Културног центра Требиње, непосредно по завршетку поменуте панел дискусије, присутнима, али и свима онима, који су догађај пратили путем медија и друштвени мрежа, обратио се протопрезвитер ставрофор Владан Перишић, предсједник Центра за философију и теологију Требиње, који је затварајући Скуп, захвалио на подршци епископу Димитрију, свим организаторима, учесницима, медијима и публици Седмог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”.

фото Јован Видаковић

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Други дан Скупа „Теологија у јавној сфери”

У складу са програмом Седмог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, његов други дан отпочео је панел дисусијом, под насловом  „Теологија у политичком простору: савјест или слушкиња”. Уз модерирање доц. др Вукашина Милићевића, мишљења на ову тему размјенили су др Ивица Живковић, из Центра за црквене студије у Нишу, др Ана Марија Рафаи, чланица Удружења РАНД из Загреба, и Владимир Вељковић, члан уредништва Теолошког и-магазина Теологија.нет из Београда.

фото Јован Видаковић

Други по реду разговор о књизи, у склопу овогодишњег Скупа, као и претходни, приређен је у простору Музеја Херцеговине Требиње, а о  „Диптиху о хришћанству и философији: вера и (сазнање) у време одумирања Југославије“ разговарали су Благоје Пантелић, аутор овог дјела, и доц. др Андреј Јефтић, као модератор разговора, који је пратила публика, међу којом су били и поједини професори и студенти богословља и философије.

фото Марко Вучинић

„Однос Цркве и медија у доба пост-истине“ била је тема још једне панел дискусије, успјешно реализоване у оквиру овогодишњег Симпосиона. Дискусију је, умјесто најављене Јелене Јоргачевић Кисић, модерирао Благоје Пантелић, а четири дискутанта били су: проф. др Дубравка Валић Недељковић, са Одсека за медијске студије Филозофсог факултета Универзитета у Новом Саду, затим Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник недељника „НИН“, Сања Бјелица Шаговновић, из СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, и доц. др Вукашин Милићевић, са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

фото Јован Видаковић

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Твитер налог симпосиона“Теологија у јавној сфери“

Отворен Седми годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”

Свечаним отварањем отпочео је Седми годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”. Том приликом присутнима су се обратили епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, градоначелник Града Требиња, господин Мирко Ћурић, Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске, а у име организатора и протопрезвитер – старофор Владан Перишић, предсједник Центра за философију и теологију Требиње. Уз поменуте личности и остале пратиоце овог догађаја, свечаном отварању присуствовали су и епископ западноамеричи Максим и брегалнички епископ Марко, Охридске архиепископије, главни требињски имам Садик ефендија Фазлагић, представници културних, образовних, здравствених, привредних и других институција нашег друштва, а уз учеснике самог Скупа, присутни су били и бројни професори, студенти и ученици.

фото Јован Видаковић

 

Непосредно након отварања, у Културном центру Требиње услиједила је и прва панел дискусија, на тему „Фундаментализам и (псеудо)наука”, у којој су учествовал доц. др Александра Зорић, мср Срећко Петровић и Зоран Матић, уз модерирање Вукована Миленковића.

фото Јован Видаковић

 

Средином дана у Музеју Херцеговине разговарало се са аутором књиге „Сигурни пут вјере: разрјешење конфликта у Климентовој првој посланици Коринћанима” проф. др Здравком Јовановићем , гдје је модератор био доц. др Андреј Јефтић.

фото Марко Вучинић

 

Главно предавање, затим, такође у простору Културног цента Требиње одржао је познати професор др Христо Јанарас, на тему „Епископско очинство: како се црквено тијело суочава са симптомима епископске произвољности?”

фото Јован Видаковић

 

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Твитер налог симпосиона“Теологија у јавној сфери“

 

У сретање празнику: Рад и смисао рада

Гост: Вјероучитељ Срђан Милошевић
Водитељ: Сунчица Пешић